Tamara Horaček igra za Francusku iako je rođena u mestu koje je izrodilo Predraga Stojakovića. Iako joj je tata Tihomir, majka Vesna, a "kao majka" Ceca Ognjenović!
Nakon jednog meča polufinala Svetskog prvenstva za rukometašice u kome smo videli dramu, u drugom je nije bilo. Francuska je rutinski savladala Švedsku, a za to je najzaslužnija bila Tamara rođena u Slavonskoj Požegi! Hrvatica, kojoj je jedna Srpkinja "kao druga majka", ali koja nije htela da igra za Hrvatsku!
U pitanju je Tamara Horaček, 28-godišnja igračica Nanta koja nastupa na poziciji levog beka i u nacionalno m timu je još od 2016. godine. Sada je sa devet golova bila najefikasnija u polufinalu, ali i na drugim mečevima je bila odlična.
Južnoj Koreji je dala gol, Angoli i Norveškoj dva , Austriji tri, Sloveniji četiri, a u četvrfinalu Čehinjama jedan pogodak. Čekala se, pošto je iza Andree Lekić druga najbolja na listi strelaca u Ligi šampiona ove sezone i dočekale su je "trikolorke" u najbitnijem meču. A koja je njena priča?
MAMA JOJ UZIMALA MEDALJE ZA HRVATSKU, ONA ZA FRANCUSKU!
Od tate Tihomira i majke Vesne rođena je u Slavonskoj Požegi, istom mestu koje je izrodilo Predraga Stojakovića. Ipak kako joj je mama potpisala za Mec gde je postala legenda kluba, brzo se preselila u Francusku.
"Rođena sam u Požegi, ali kako je i moja mama Vesna bila rukometašica, odmah nakon mog rođenja preselili smo u Francusku. S manje od 2 godine sam otišla u Split, sa 3 u Ljubljanu pa u Beč, a kasnije sam završila u Francuskoj gde živim više od 10 godina, ali uvek sam dolazila kod dede i bake u posete u Požegu", rekla je Tamara Horaček.
Mama Vesna je sa reprezentacijom Hrvatske bila srebrna na Mediteranskim igrama u Bariju 1997. godine, a ona je 2016. ušla u nacionalni tim Frnacuske sa kojim je osvojila bronzu na Euru i po srebro na Olimpijskim igrama i Svetskom prvenstvu. "Ostala sam tamo da živim. Ja sam tamo počela da igram rukomet sa osam godina, prvo u Mecu, potom i u Parizu, i onda sam s 18 godina zatražila francusko državljanstvo. Dobila sam državljanstvo tri dana pre početka Svetskog prvenstva (2016. u Švedskoj)", prisetila se ona.
Iako sa Balkana, kada je čula "Marseljezu" te 2016. godine u Švedskoj - zaplakala je! "To je bilo nešto neočekivano, nisam mislila da ću ići. Bila sam jako srećna iako je teško svaki drugi dan se skoncentrisati na novu utakmicu. Išla sam na pripreme s reprezentacijom, ali kad je pravo prvenstvo to je osećaj, srce kuca, malo sam i zaplakala na himnu. Ne zaboravljam odakle sam, ali nikad nisam imala priliku da igram za Hrvatsku i borila sam se ipak za sebe i za Francusku. Za rukomet mi je bolja Francuska, ali pratim što se događa u Hrvatskoj, tamo sam ipak rođena i to se ne zaboravlja ", istakla je heroina Francuske jednom prilkom.
NE ZABORAVLJAM ODAKLE SAM - CECA MI JE KAO MAJKA!
Ipak, iako je sada već redovna u reprezentaciji Francuske i sprema se na pohod na zlato u nedelju od 19 časova protiv Norveške, kaže da ne zaboravlja odakle je. Pokušava da ne zaboravi jezik, da posećuje rodbinu, prijatelje...
"Hrvatski jezik koristim često, ne želim da ga zaboraviti. Treba mi kad se čujem s tatom, prijateljima i rodbinom. Uvek treba sačuvati to odakle dolazimo, ne smemo to da zaboravimo. Tako me je mama naučila. Mama mi je rukometašica, tata košarkaš, a ja sam htela da budem odbojkašica. U Sloveniji su mi rekla da sam visoka, ali premlada i tako sam započela da treniram rukomet sa šest godina."
Kako su joj obaveze kao rukometašici koja igra Ligu šampiona, a svakog januara je sa reprezentacijom na nekom takmičenju velike, ne stiže da ode u svoju Požegu. Ipak, trudi se da dođe jer u Francuskoj - nema ćevapa!
"Sad već godinu dana nisam bila u Požegi, ali dođem svake godine na nedelju-dve da vidim tete i oca Tihomira koji radi u Zagrebu, ali je kod kuće preko vikenda. U Požegi mi se najviše sviđaju izlasci. Ovde nema naše muzike, ćevapa, sve naše mi nekako nedostaje. Kad dođem u Požegu, ceo dan sam napolju, imam dosta prijatelja, često se zovemo i uvek me pitaju: "Kad dolaziš?". U Francuskoj nema kafe do podne, na piće se izlazi tek uveče i samo preko vikenda jer svi rade, ali se s prijateljima druži po restoranima", istakla je ona, a onda otkrila da od svih saigračica koje je imala najbliskiji odnos ima sa dve Srpkinje!
"Svetlana ognjenović me zna otkad sam bila mala, ona mi je kao druga majka. Takođe sam jako bliska sa Kristinom Liščević jer pričamo srpski zajedno!"
PRVO PO ZLATO, PA PO LIGU ŠAMPIONA!
Ove sezone smo u Ligi šampiona videli neverovatno dostignuće - Andrea Lekić je postala tek četvrta rukometašica u istoriji koja je uspela da upiše preko 1.000 golova u elitnom takmičenju. Andrea je ove sezone najbolji strelac, a iza nje je tu Tamara Horaček!
Mama joj je igrala za Krim,Hipo i Mec, a Tamara je posle Meca, Pariza i Šiofoka došla u Nant da sa Anom Lagerkvist, Orijanom Ondono, Mari Finstag Bergun, Helenom GIgstad Fauske i Karin Stromberg osvoji Ligu šampiona!
"Verovatno sam mogla da ostanem u Mecu, ali sam želela da sebi postavim novi izazov, a pošto je Nant jako ambiciozan klub sve se brzo uklopilo. Naravno svi gledamo ka trofeju u Ligi šampiona, ali znam da nam za to treba dve ili tri godine", naglasila je ona. Prvo da se zlatna medalja sa Mundijala donese u Požegu, proslavi uz muziku i ćevape, a onda ćemo misliti o Ligi šampiona.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(MONDO - N.L.)
BONUS VIDEO: