Nekadašnji hrvatski vaterpolista Ivica Tucak već više od deset godina je selektor Hrvatske i nacionalni tim predvodio je do nekih od najvećih uspeha. Ipak, kada god se priča sa proslavljenim stručnjakom razgovor mora da ode i ka delovima njegove igračke karijere - čiji deo je proveo u Beogradu, noseći kapicu Crvene zvezde, pre početka rata u Jugoslaviji. Tačnije, Tucak je raskinuo veoma dobar ugovor sa Zvezdom kako bi postao dobrovoljac na hrvatskoj strani u građanskom ratu na prostoru Jugoslavije!
Toga se Ivica Tucak ponovo prisetio, u opširnom intervjuu koji je dao hrvatskim medijima. Otkrio je da i danas rado dolazi u Beograd, da često u glavnom gradu Srbije posećuje svoje prijatelje, a i da se pre više od tri decenije uz mnogo razumevanja rastao sa Crvenom zvezdom, iako je bilo jasno da odlazi na teritoriju koja je zahvaćena ratom!
"Bio je to zaista veliki transfer i u fudbalskim okvirima, ali nažalost dogodio se rat. Nije prijatno vraćati se u to vreme, već se sve dobro zakuvalo i nisam se ni sekunde dvoumio. U Šibeniku su bili moji roditelji i moje sve. Nije bilo nikakve šanse da se taj angažman nastavi iako moram kazati da mi je u Beogradu do tada bilo predivno. Imao sam, a i danas u toj svetskoj metropoli imam prijatelje i odlazim rado, ali u ono vreme, kad sam imao 20 godina i tek sam kretao u život zaradio sam prvi novac, bio je to za mene veliki šok. Ljudi u upravi Zvezde nisu mi zamerili kada sam otišao. 'Ljudi, jeste li normalni, u Skradinu su već padale bombe, već se dogodilo i Borovo Selo...', pitao sam ih dok su me u julu 1991. godine čekali na Kopaniku na pripremama", prisetio se za "Večernji" Ivica Tucak.
Umesto u beogradskim bazenima, Ivica Tucak se našao na frontu! Kao dobrovoljac prijavio se za rat i nekoliko meseci proveo u uniformi, sa puškom u rukama, pre nego što je odlučio da profesionalnu sportsku karijeru nastavi daleko od Balkana i rata koji je u tom trenutku trajao.
"Da, bilo je izuzetno teško, grozno vreme. Prijavio sam se dobrovoljno s legendarnim Cukijem i ostao do novembra. Potom sam otišao u Švajcarsku i nastavio karijeru, jednostavno sam shvatio da je vaterpolo moj život i da od njega moram živeti. Ludo sam obožavao taj sport, bio je moj celi život. Ali zbog rata se sve preokrenulo u sekundi, propali su mi veliki transferi i završio sam u Švajcarskoj, zemlji u kojoj vaterpolo praktički ne postoji. Izdržao sam dve godine, ne znam kako, prošao sam opet kroz pakao, trenirao sam sam. Nisu mogli da me plaćaju, morao sam nešto sa strane da radim. Nisam imao izbora i 1993. vratio sam se u svoj Solaris, tako je krenula ova priča koju smo spominjali. Žena me je pitala jesam li normalan i zašto se vraćamo opet u rat, a ja sam joj rekao: 'Da, idemo kući, idemo u rat, idemo u Solaris.' Rat još traje, sviraju sirene, ali mi igramo, uprkos bombama. Putujemo autobusom do Zagreba po devet, deset sati. Nije bilo tog novca za koji bih ostao u Švajcarskoj", dodao je Tucak u prisećanju na ratne godine.
Ovaj deo karijere aktuelnog selektora Hrvatske već je poznat javnosti. Prethodnih godina Tucak je nekoliko puta govorio o prelasku u Zvezdu i transferu koji je - da se Jugoslavija nije raspala - trebalo da bude jedan od najvećih u njegovog karijeri. Tucak je 1989. godine stigao u Crvenu zvezdu, ali je bogat ugovor brzo raskinuo kako bi se vratio u rodni grad!
"Hronologija je vrlo jednostavna. Ja sam potpisao ugovor za Zvezdu pred rat, na poziv trenera Nikole Stamenića koji me je trenirao u repreznetaciji Jugoslavije. Tada je Zvezda pokušala, a kasnije je i uspela da napravi velik tim. Otišao sam na njegov poziv, sa željom da napravim napredak u karijeri, međutim rat je to sve prekinuo'', ispričao je Tucak pre nekoliko godina tokom gostovanja u podkastu "Inkubator" i dodao: "Nakon godinu dana, u maju te 1991. godine, pokupio sam se i iz Beograda se vratio u Šibenik. Bio sam u Šibeniku tokom leta, kratko otišao da igram u Švajcarskoj, vratio se i tad više nije bilo izbora sem uzeti pušku u ruke i učestvovati u ratu. Ako me pitate, ponosan sam i na jednu i na drugu epizodu. Zvezda nije bila moja ljubav, niti ja navijam za Zvezdu, ali je to tad bio iskorak u mojoj karijeri. Bilo mi je divno tada, bila je to dobra ekipa i divno sam se osećao u Beogradu. Ali, ponavljam, čim su počele te lude godine raskinuo sam sjajan četvorogodišnji ugovor. Ono što je bitno... Ja sam živeo u Šibeniku, koji je bio pod opsadom i bombama. Ideš na trening u zatvoreni bazen, pa si sutra u skloništu... Bilo je teško trpeti. Da se sutra opet desi tako nešto, ja bih opet uzeo pušku i branio svoj dom i svoj grad! Rekao sam, postoji razlika između napadanja bilo koga i odbrane nečeg što je tvoje. Napadati nikad u životu, braniti uvek."
Ipak, Tucak često ističe da postoje mnogo veći heroji za Hrvatsku i da njegova žrtva nije bila velika. "Moj udeo bio je toliko mali da potenciranje toga u odnosu prema onima koji su branili Hrvatsku godinama, ili onima koji su dali živote, nema baš nikakvog smisla. To ne želim. Sutra bih opet uzeo oružje da treba odbraniti Hrvatsku. Jesam li se bojao? Pa, nije mi bilo svejedno, naravno da se u nekom trenutku pitate hoćete li se vratiti kući...", rekao je Tucak u jednom intervjuu.
Ivica Tucak je Hrvatskoj najviše doprineo sa mesta selektora vaterpolo reprezentacije. Na toj funkciji je od 2012. godine, a pod njegovom komandom Hrvati su osvojili olimpijsko srebro, pet svetskih medalja (dva zlata, srebro i dve bronze), tri evropske medalje (zlato, srebro i bronzu), zlato sa Mediteranskih igara, bronzu sa Svetskog kupa, dva srebra i bronzu iz Svetske lige, zlato i srebro sa Evropskog kupa...
(MONDO/D. N.)
BONUS VIDEO: