Gotovo je, jedna veličanstvena karijera je došla do kraja. Velika Sanja Damnjanović, godinama jedna od najboljih na poziciji levog beka na svetu rešila je da sa 37 godina završi sa aktivnim igranjem rukometa.
"Osetila sam, jednostavno, da je vreme za kraj. Iako često imam osećaj da mogu još da odigram, bilo je trenutaka kada sam osetila bol u kolenu. Kada pogledam i da imam 37 godina, zaista sam osetila da je vreme da se pozdravim sa terenom 40x20 i kažem zbogom igračkim danima. Nije bilo teško da donesem odluku, ali je teško pomisliti šta sutra bez rukometa. Naviknete se na život koji vam je svakodnevica skoro dve decenije. I dalje mi je teško da zamislim leto i početak sezone bez treninga, dvorane, patika...Karijera mi je mnogo pružila i kada se osvrnem i pogledam, od onog prvog i najranijeg perioda koji je bio tako bezbrižan, prava bajka je bila igrati ovaj sport, cenim sve od onih lepih i do onih teških rukometnih trenutaka. Svesna sam da će mi nedostajati svaki trenutak koji nosi pobedu i radost, ali i onaj koji uz poraz donesi tugu i bol, zajedništvo i prijateljstvo. Osoba sam koja smatra da uvek može više i da, u tom smislu, možda je moglo i više kroz karijeru", rekla je Sanja Vujović, do skora Damnjanović za Srpski rukometni savet.
Ona je rođena u Beogradu i krenula je da igra u Radničkom Jugopetrol a zatim je prešla u Naisu. Igrala je za Krim, došla u Zaječar 2009. godine kada se tu pravio šampionski projekat, a nakon dve godine u Podravki iz Koprivnice otišla je u Viborg sa kojim je osvojila Kup pobednika kupova, a zatim za Vardar, Šiofok, Budućnost i Minaur Baja Mare u Rumuniji. Od samog početka bila je uzdanica nacionalnog tima, sa kojim ima srebro na Svetskom prvenstvu 2013. godine, kao i četvrto mesto na Evropskom prvenstvu godinu dana ranije.
"Od 2006. kada sam prvi put bila na spisku, mislim da je selektor bila Anja Andersen, trajalo je nešto što je prelepo. Druženje, osmeh sa saigračicama, trenuci kada vas stomak boli od smeha i uživanja koje postoji. Jeste istina da je najradnosniji trenutak osvajanje srebra na Svetskom prvenstvu 2013. godine. Dodatno ta medalja dobija na težini i sjaju zbog činjenice da je osvojena u Beogradu, pred našom publikom, porodicama..."
Bila je najbolji levi bek Evropskog prvenstva 2012. i najbolji levi bek Mundijala 2013. godine u Beogradu, dala je mnogo našem timu, ali na kraju posle 110 nastupa i 11 godina u nacionalnom dresu nije imala zvanični oproštaj, što je i dalje boli.
Iako je sa više od 110 nastupa tokom dugih 11 godina reprezentativne karijere nizala uspehe, bivala proglašena za najboljeg levog beka Svetskog prvenstva 2013. godine, kao i godinu dana ranije na Evropskom prvenstvu, ipak, zvaničnog oproštoja od dresa reprezentacije nije bilo.
"Jeste nekada teško. Mnogo date u godinama za nacionalnu selekciju, a taj poziv je zaista, nešto posebno, nešto što svaki sportista želi da oseti. Trenutak intoniranja himne, dres, grb, saigračice, prijateljice koje su sa vama. Ostaje žal za tom, možda, oproštajnom utakmicom koja je izostala...", završila je ona.
(MONDO, Srpski rukometni savet, N.L.)