Mihail Dudaš (35) pre nešto više od tri godine završio je atletsku karijeru, tada se od "kraljice" sportova oprostio sa "atletiko, volim te", a sada o sportu koji mu je obeležio život govori kao o profesiji zahvaljujući kojoj je sačuvao dete u sebi. Novosađanin koji je doneo pet svetskih i evropskih odličja Srbiji u razgovoru sa Andrijom Gerićem u MONDO podkastu "Priča za medalju", otkrio je kako je naučio da život nije tako ozbiljna stvar i da u njemu, pre svega, treba uživati.
Kako si posle nekih neuspeha smogao snage da nastaviš da treniraš?
"U Riju sam imao pokidan lakat te godine, na Evropskom prvenstvu u Amsterdamu sam uzeo medalju sa pokidanim laktom. Kad sam bacao koplje, sve moguće boje sam imao na laktu. Posle određenog perioda života shvatio sam da imam privilegiju da se bavim onim što je mene kao klinca jako zanimalo. U atletici, kao dete, kad dođeš na stadion, to je jedna velika livala, atletska staza je jedno veliko bolje - trčiš, skačeš u pesak, skačeš na sunđere, palicom preskačeš tarabe. Sad kad sam završio sa sportom, shvatio sam kolika je to bila privilegija", započeo je Dudaš.
"Zaista smatram da svaka osoba treba u sebi da zadrži dete, da se igra kroz život, da ga ne shvatamo toliko ozbiljno, već kao igru gde treba viti odgovoran, treba imati obaveze, treba putovati u nekom smeru, negde napred, ali treba zadržati to dete. Zahvaljujući sportu to sam uspeo, nisam se plašio ničega, pa ni povreda."
"Moj prijatelj je imao rak"
Posebno je Dudaš istakao situaciju u kojoj mu je prijatelj i kolega otkrio da je bio teško bolestan pre izvesnog perioda. "Jedna dodatna stvar koja mi je pomogla da shvatim koliko je to nevažno, zapravo jeste Tomas van der Placen, moj prijatelj iz Belgije. On je bio prvak Evrope u Amsterdamu, godinu i po dana nakon raka testisa."
"Došao je kod mene, kad smo 2015. bili zajedno na pripremama i rekao 'shvatio sam da je sport igra i nevažna stvar da li ćeš uspeti ili nećeš'. Upitao sam ga zbog čega to misli, a on je rekao 'imao sam rak testisa, mogao sam da umrem'. To je problem. Problem je bolest koja je neizlečiva, problem je kocka, droga, depresija."
"To su ozbiljni problemi. To je drama. Kad nešto ne možemo da popravimo, nešto na šta ne možemo da utičemo. To je zaista teško. Po mom mišljenju je dramatizacija u redu, a kad u sportu napraviš dramu jer nisi uspeo da pobediš, tamo gde neki ljudi trče brže ili sporije ili koriste loptu, ti nisi uspeo u igri. To je bilo moje razmišljanje i zbog toga posle svakog neuspeha kažem 'biće još jedna šansa'".
Bonus video: