Nekadašnja kapitenka rukometne reprezentacije Srbije Andrea Lekić nedavno je završila igračku karijeru, a od dresa nacionalnog tima oprostila se na meču protiv Slovenije koji je odigran u Boru u aprilu ove godine. Bila je deo najvećeg zenita ženskog rukometa u Srbiji kada je osvojena srebrna medalja na Svetskom prvenstvu 2013. godine u Beogradu. Samo godinu dana ranije, naše rukometašice su bile četvrte u Evropi.
Nažalost, sa ove distance to zvuči jako daleko, a Lekićeva je zajedno sa saigračicama ispisala istoriju srpskog sporta, pošto je oboren rekord gledanosti u Beogradskoj areni.
"Bile smo druge na Svetskom, a četvrte je na Evropskom godinu dana pred toga. Mi smo shvatili na Evropskom prvenstvu pre toga godinu dana da je ta generacija u stvari dostigla taj nivo samopouzdanja i zrelosti, gde smo shvatili, četvrte smo u Evropi možda ima šansi za nešto više na Svetskom i Svetsko je stvarno priča za sebe, neki period nezaboravni zaista", podsetila se Andrea u razgovoru sa Andrijom Gerićem.
Kako je to kad igraš po finale Svetskog prvenstva? "Još kada igraš u svom gradu, još kada obaraš rekord u gledanosti na svetu, ikada u ženskom rukometu. To je stvarno nešto nezaboravno i za mene je to možda i najlepši trenutak, jedan od možda dva, tri najlepših trenutaka u karijeri", emotivna je bila legendarna rukometašica.
Posle toga, izostao je poziv u reprezentaciju. Neko je doneo odluku da je vreme za smenu generacija, ali Andrea se vratila da odigra "poslednji ples".
"Jesu, ispali su nefer jer smatram da smo mogle još da pružimo još u tom vremenskom periodu, pošto sam ja tek sada završila karijeru. To je bila priča o ovom periodu pre 4-5 godina. A ja sam u tom momentu igrala u ozbiljnom klubu", rekla je i dodala:
"Došlo je do odluke da se dođe do smene generacije. Stavljen je teret devojkama iz domaćeg prvenstva, što je izuzetno bilo teško poslati ih na velika evropska i svetska takmičenja bez iskustva. Nisu imale nekoga da ih vodi kroz ceo taj proces. To je meni bilo jako žao. Međutim, ja iskreno nisam imala snage nešto da se posebno više oglašavam oko toga. To je bila takva odluka. Pitali su me: 'pa zar se ti nisi oprostila?' Pa nisam, ne. Nisam se oprostila, nikada nisam ni dala izjavu. Oprostili su me", ispričala je Lekićeva.
Kraj karijere
Usledio je loš period u reprezentaciji Srbije, ali je Lekićeva imala priliku da se oprosti u velikom stilu pred domaćom publikom u Boru kada je izboren plasman na Svetsko prvenstvo protiv selekcije Slovenije.
"Ja se osećam da sam zaokružila priču na taj način, a s druge strane, kad vas neko pozove i kaže da li bi pomogla ovaj u tom trenutku. Igram još uvek u jednom od najboljih klubova Evrope zajedno sa Draganom Krpež i ostalim igračicama, Kaćom, Sanjom i svima ostalima. Tu nije bilo mnogo razmišljanja u suštini, pošto nikad nisam rekla ne. Rekla sam da želim naravno da budem deo, ali ti znaš sam koliko je to negde mač sa dve oštrice, u smislu, mnogi su bili protiv toga jer evo šta će nam one sad, nisu bile tri četiri godine. Sad će one da vide, ne mogu one više. Znaš kako to već ide, babe, ne mogu više da se vrate, neće one moći", rekla je i dodala:
"Meni je drago što smo napravili taj rezultat zajedno sa svim ostalim devojkama koje će godinama nositi taj dres iz prostog razloga što je ta neka prelepa energija i ta neka jako jako lepa atmosfera u Boru i uopšte ta neka slika o ženskom rukometu, a kasnije u muškom jer momci su lepu stvar uradili. Nekako bih volela da se piše o lepom", zaključila je Andrea na temu reprezentativne karijere.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: