Golman vaterpolo reprezentacije Srbije Milan Glušac bio je gost MONDO podkasta "Priča za medalju", gde je u razgovoru sa Andrijom Gerićem otkrio malo poznate detalje iz karijere koja je doživela vrhunac na Evropskom prvenstvu u vaterpolu održanom u Beogradu. Njegov put ka zvezdama počeo je u Partizanu, usledio je prelazak u Novi Beograd, dok mu je želja da poput ostalih velikana zaigra u Pro Reku.
Put do heroja reprezentacije nije bio nimalo lak, a u vaterpolo je ušao sasvim slučajno. Kako je postao golman, to je priča sama za sebe.
"Kod mene je to bilo sasvim slučajno. Roditelji su me odveli na jedan trening kada sam bio jako mali na bazen Banjicu i meni se to svidelo. U tom momentu je u toku utakmica Partizana i ja sam se malo raspitivao šta, kako, koji je ovo sport. Roditelji su me onda uputili, rekli da je to vaterpolo, da se on igra u vodi sa loptom. Prvo su me upisali na plivanje, a posle tri godine sam startovao sa vaterpolom", rekao je Glušac za podkast "Priča za medalju".
Celu epizodu možete pogledati u nastavku:
Nije imao previše saznanja o vaterpolu, nije znao ni igrače, a ni previše voleo da pliva, pa se ubrzo pronašao u ulozi golmana.
"Tako što me mrzelo da plivam. Šala na stranu, to se sasvim slučajno desilo. To je bio jedan trening gde nije bilo golmana. Eto, to je već čuvena priča. Kad nije bilo golmana na treningu, mali broj igrača. Prvo sam bio centar i to mi je dobro išlo. Ali mrzelo da plivam i sasvim slučajno su me stavili na gol. Ja sam tu pokazao neki kvalitet u tom uzrastu. I trener golmana Nikola Radojičić me je pitao, uvideo moje kvalitete na golu i upitao me: 'Mali, da li bi ti od sutra počeo sa golmanskim treninzima', meni se to dopalo", ispričao je Glušac.
Kako se odlučio da pređe iz Partizana, koji je imao i ima jako dobru školu u Novi Beograd?
"Ne mogu tačno da se setim da li je to bilo pre četiri ili pet godina, ali tada sam bio na prekretnici, branio sam za Banjicu, to je razvojni tim Partizana. I negde su i moji drugari i vršnjaci mojih godina već prelazili u prvi tim Partizana, neki su i odlazili u druge klubove, tražili su svoje mesto pod suncem. Ja nisam dobio baš pravu šansu u prvom timu, pogotovo što sam golman, iako golmani malo kasnije stasavanju. Nekako, ja nisam video svoju neku budućnost i dalji razvoj u tom klubu. I nisam osećao da mi je dato puno poverenje, da se veruje u mene. Prešao sam na nagovor Aleksandra Šoštara koji je baš u tom momentu iz Partizana prešao u Novi Beograd da bude prvo kao trener Vukova, a sada radimo zajedno u prvom timu Novog Beograda."
Otpisan u mlađim kategorijama
Njegov put do prvog tima reprezentacije je bio dug, bilo je dosta razočarenja i neuspeha, ali je na kraju dobio šansu da zablista na najvećoj sceni. Nije ga bilo u mlađim kategorijama, često je otpadao kao poslednji sa spiskova, što mu je jako teško padalo.
"Osećao sam se jako loše. Nije baš da nisam prošao te selekcije. Uvek sam ja bio na tim širim spiskovima od tih 30-ak imena, 20-ak. Ali uvek sam ispadao na kraju, u minut do 12 za ta veća takmičenja Evropska i Svetska prvenstva, Mediteranske igre...
Prosto vam bude žao, trenirate celo leto, kao da si bacio ta dva i po meseca u vodu, samo ti saopšte da ne ideš. A svi tvoji drugari iz kluba, većina iz Partizana, a ti ne odeš na to Svetsko prvenstvo i Evropsko sa njima i baš ti bude žao. Ali, nekako sam to doživeo kao neku školu, što me je kasnije i ojačalo i izgradilo taj karakter za dalje sve što je došlo".
"Mogao sam da budem tragičar"
Glušac je neočekivano dobio šansu u prvoj utakmici protiv Holanđana na Evropskom prvenstvu, a onda shvatio da je to prilika koja se dobija jednom u životu. Podsetio se i situacije kada je mogao da bude tragičar, ali je VAR poništio sporan pogodak i od tog momenta je bio prvi adut Uroša Stevanovića na golu.
"Čim sam prošao na to Evropsko prvenstvo znao sam da sam u kombinaciji, da moram biti spreman u svakom trenutku. I eto nažalost Filipovića, koji je isto vrhunski golman i osvajač olimpijske medalje, nije ga krenulo u toj prvoj utakmici. Ne bih rekao da nije njega krenulo, više smo mi kao ekipa izgledali loše, nismo ušli na pravi način. I prosto prvi koji tu trpi je golman. Ta neka zamena golmana može da malo prodrma ekipu ili da je ukanali još više. Na moju sreću to je prodrmalo ekipu. Ali eto, mogli smo na kraju, moja greška je mogla da presudi protiv nas. Mogao sam da budem tragičar. Sad ne bi sedeli ovde i pričali."
Igralo se u jedinstvenom ambijentu pred prepunom Beogradskom arenom, što je u Srbiji slučaj jedino na fudbalskim i košarkaškim utakmicama.
"Sećam se kako je juče da je bila 2016, kada sam gledao. Tačno se sećam gde sam sedeo i na kojem mestu. I tad sam baš gledao Ćuka, Mandu, ma zaista, neverovatno. I prosto, nekako sam se potrudio da ne razmišljam previše od tome, ali evo sad kako se prvenstvo završilo i kako smo se vratili klupskim obavezama sa tim manjkom brojem publike na tribinama, nekako mi sve to nedostaje. Voleo bih da se to još jednom desi u mojoj karijeri. Pogotovo u Srbiji i u Beogradu."
"Samo kad sam preživeo"
Pola tima je bilo bolesno, a on je na kraju polufinalne utakmice sa Italijanima ostao potpuno bez energije, legao je iza gola i prekrstio se. U razgovoru sa Andrijom Gerićem otkrio je šta je zapravo pozadina te scene.
"Ja sam pred tu polufinalnu utakmicu imao 38.5. Baš je pozdravljam ovim putem docu Marjanovića. S njim sam merio temperaturu pred Italijane i bila je 38 sa pet. Nisam to osećao tokom utakmice zbog adrenalina i svega i naleta emocija, ali posle utakmice me je dotuklo. Eto, zato sam ležao. Da ne misli ljudi, vidi budalu šta radi, krsti se tamo, ali zaista samo da sam preživeo tu utakmicu i ostale ćemo lako. Da smo ušli u finale, a za finale ćemo lako", podsetio se Glušac.
Nije tajna da navija za Crvenu zvezdu, a posle osvojenog Evropsko prvenstva, bio je specijalni gost na utakmici Evrolige kada ga je pozdravilo 20.000 navijača. Gerić ga je podsetio da je bio u svlačionici Partizana tokom prvenstva, a on se izvukao u sportskom maniru.
"Malo sam se šalio sa Ćukom i sa Mandom, tu su bile malo čarke, jer ja mislim da nas ima više zvezdaša u ekipi, u reprezentaciji, nego Partizanovaca. Šalim se, pa nije zaista jedna lepa svlačionica, možda je mogla biti crveno-bele boje, ali na kraju nam je donela sreću", kaže Glušac.
U društvu reprezentativnog saigrača Vasilija Martinovića je stigao u Arenu da bodri Zvezdu protiv Dubaija u Evroligi. Bilo je to jedinstveno iskustvo.
"Bili smo Vasilije Martinović jer je i on okoreli zvezdaš kao i ja. Ja prosto nisam mogao da verujem da je tamo bio bazen do pre pet dana i odjednom parket. Još više ljudi nego što je bilo na vaterpolo utakmici, bilo je na toj košarkaškoj utakmici. Svi skandiraju i traže sliku i autogram i skandiraju vaše ime, zaista neverovatno", ispričao je golman Srbije u podkastu "Priča za medalju".
BONUS VIDEO: