- Vanja Grbić kaže da njegov legendarni potez iz finala OI 2000. nema veze sa sportom, već sa verom i borbom za zemlju.
- Podseća na godine političkih i sportskih nepravdi, od EP 1995. do finala u Sidneju, i tvrdi da je tada igrao srcem za Srbiju.
Legendarni srpski odbojkaš Vladimir Vanja Grbić zauvek će biti upamćen po "onom" potezu iz finala Olimpijskih igara 2000. godine u Sidneju. I kada se kaže "onaj", oko toga nema dileme - samo je Grbić preskočio reklame, vratio loptu u polje, a onda blokom osvojio poen za Srbiju protiv Rusije koju smo na kraju pobedili 3:0 i došli do zlatne medalje.
Godinama se taj poen reprizira, postao je esencija odbojkaške igre, a Vanja Grbić je u otvorenom razgovoru u podkastu kod oca Predraga Popovića istakao da mu je dosta da sluša analize, da mnogi ne razumeju da je taj potez osvojio - verom.
Moj potez veze nema sa sportom
"Kako objašnjavaju ljudi u materijalnom svetu taj potez, taj skok? Iščuđavaju se, mere sve, pa biomehanički, ali ja vam kažem... To nema veze sa sportom. To je vera - vezana samo za to za koga igraš i za koga se boriš", rekao je Vanja Grbić koji je potom počeo da nabraja šta je sve prethodilo "onom" potezu.
"Setite se 1995. godine, dobili smo priliku, otišli smo tamo na EP i osvojili bronzu. Onda 1996. godine idemo na otvaranje OI, rat u Bosni, a Samaran priča pola sata o tome kako smo mi agresori na Bosnu. Politički govor. Nije prvi put da je MOK politička organizacija, mnogo više je bila za vreme Baha. Osvajamo bronzu. Onda igramo sa Holandijom finale u Holandiji, osakati nas sudija Norvežanin. Ostane nam gorak ukus u ustima. Onda, 1998. godina nas dobijaju Italijani u finalu SP, dopingovani, ne dozvoljavaju da se uđe u proces zbog MOK-a. Ja sam bio među najbrojnijima za MVP-a - i ne može jer trčim svuda sa zastavom svoje zemlje, a ona nije dobra za sponzore. Mene je način na kojim sam igrao za svoju zemlju, doživljavao svoju zemlju i taj koji sam najviše koštao. A ja to najviše volim. Znaš koliko me boli uvo za to?", rekao je Vanja Grbić.
"Da li će neko da me prizna ili neće, savršeno me ne interesuje, znam ko sam i odakle sam. Igramo 1999. godine protiv Italije u Beču, sudija nam krade loptu, pa se menjaju pravila. I onda dolazi to finale OI 2000. godine, igramo s braćom Rusima. Jednom igraš finale, kidaš, nema boli, ti kad si ratnik - to je doviđenja. To je sve te prethodne godine kako si vaspitavan, ti svakog možeš da pripremiš fizički i tehnički, ti mečku možeš da naučiš da vozi bicikl u cirkusu, ali ne može da vozi Tur de Frans. Ti kada preskočiš preko ograde...".
"Niko nije bio spreman da pogine za zemlju kao ja"
"Ima ih i boljih i jačih od mene, ali nema nikog ko je bio spreman da pogine za svoju zemlju kao ja. E to ne dozvoljavam. Tu se razlikujemo ostali i ja. Tu gde su se ostali zaustavljali. Znaš koji je komentar bio - usralo ga. Ili su rekli da to neću ponoviti. Nije naša vera kod svih ista", rekao je Vanja Grbić sa suzama u očima, ističući da bi opet sve uradio za svoju zemlju sa kojom je bio olimpijski šampion.
"Nisam smeo da izneverim zemlju"
Otac Predrag Popović rekao je Vanji Grbiću da je bio heroj svoje zemlje, da mu se to nikada neće zaboraviti, a slavni odbojkaš je uzvratio rečima da ništa to ne bi bilo bez srpskog naroda: "Koliko sam ja trebao vama, toliko ste mi trebali meni. Uvek je recipročno. U trenucima kada sam bio umoran i kada sam dovodio u sumnju to što radim, upravo je to da ne izneverim svoj narod pravilo razliku. To možeš jedino ako imaš viziju. Sve drugo je prazna priča. Ne možeš da igraš za reprezentaciju ako ne osećaš punim srcem. Ja sam bio svestan toga svestan da način na koji izbacim svaku emociju da će doći do svakog ko me je video. To više nije pitanje rezultata, novca, lajkova, to je nešto drugo. Ili to razumeš ili ne. Kako ti možeš nekome da objasniš svoju veru?", rekao je Grbić.
"Ljudi iz svetske federacije mi kažu da ovo što ja radim (kampovi za decu, prim. aut.) - ne postoji nigde u svetu. Ja kažem, hajde da ja budem prvi, ali ako želimo dobro našem sportu - ili sportu uopšte - da se zapitamo šta je dobro za nas. Da ne budemo korisnici, nego proizvođači, to je vrlo jednostavno. Čovek se na putu kojim ide prosvetljuje, shvata zašto je izabran. Neko u neznanju prođe život jer ne želi, a neko prođe u izobilju emocija jer je shvatio da je u davanju, bez pretenzija da dobiješ pravo zadovoljstvo", zaključio je on.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: