- Radivoje Kalajdžić je u Londonu jednoglasnom odlukom sudija savladao Britanca Krega Ričardsa i upisao 31. pobedu u karijeri.
- Bokser rođen u Zenici 1992. godine, sa porodicom je zbog rata izbegao u Srbiju, a potom se kao dete preselio u SAD.
- Na opremi i dalje nosi srpske simbole, a podršku mu daju srpska zajednica, Romi i brojni navijači u Americi.
Radivoje Kalajdžić nastavlja da pobeđuje. Srpski bokser je upisao 31. pobedu u karijeri pošto je usred Londona prebio Britanca Krega Ričardsa. Pobedio je odlukom sudija i to jednoglasno. Nakon što je početkom godine savladao Oleksandra Gvozdika nokautom,. sada je bio takođe ubedljiv.
Do sada je "Hot Rod" kako ga zovu upisao samo tri poraza u profi boksu i to sve u borbama za titule. Prvo 2016. kada ga je dobio Markus Braun odlukom sudija, zatim 2019. kada je izgubio nokautom od Artura Beterbijeva i 2024. kada je Dejvid Morel bio boji. Sada je naređao dve pobede nakon tog poraza od Morela i nada se novoj šansi da se bori za titulu.
U ovoj borbi je malo nedostajalo da vidimo i nokaut, ali nekako je Kreg Ričards izdržao na nogama svih deset rundi. Pogledajte detalje ove neverovatne borbe:
Ko je Radivoje Kalajdžić?
Ovaj 35-godišnji bokser rođen je u Zenici 1992. godine, ali njegova porodica je zbog rata prvo otišla u Bijeljunu, potom u Čačak. Sa sedam godina se preselio u Sjedinjene Američke Države, pod čijom zastavom boksuje. Ipak srpskog porekla se ne stidi i na šorcu ima ispisano "SRB".
"Rođen sam u Zenici 1991. godine. Prvih devet meseci života proveo sam tamo i Zenicu pamtim samo iz priča roditelja koji su polovinom 1992, zbog početka građanskog rata u Bosni, morali u izgnanstvo. Mene su izneli u naručju. Deo izbegličkog života smo proveli u Bijeljini, a deo u Čačku. Posle sedam godina pružila nam se šansa da dođemo u SAD. Taman sam bio dorastao za školu", rekao je Radivoje u intervjuuu za "Mocart sport".
Dolazi iz bokserske porodice, a osim Srba obožavaju ga i Romi. Zapravo su Srbi i Romi bili prvi koji su stali iza njega kada je počinjao karijeru.
"Kao što možda znate, Zenica je u bivšoj Jugoslaviji bila bokserski centar. Moj otac Marko je trenirao boks i nastupao za BK Čelik, ali je na insistiranje majke Slađane morao da napusti sport koji je voleo. Boks je u našem domu uvek bio tema, pošto je desetak komšija iz Zenice imalo vezu sa tim sportom. Oni su prilikom svakog druženja raspravljali o boksu i stalno nabrajali mečeve i imena boksera. Na televiziji nije propuštan nijedan meč. Među igračkama sam uvek imao bokserske rukavice, a najčesće sam nosio bokserske majice ili nešto sa tim motivima. Mislim da je to bila neka podsvesna želja koja me je terala prema ringu. Srpskog porekla se ne stidim, ali ga previše i ne isitičem. To sam što sam. Ja sam pre svega sportista od glave do pete, kao takav ne pravim razliku među svojim navijačima ni po naciji, ni po veri, ni po boji kože.
U početku sam imao samo podršku porodice i srpske zajednice od pet-šest hiljada ljudi, koliko živi u Sent Petersburgu i okolini. Zato sam prve borbe i pobede posvetio njima, pa je prirodno da ih i predstavljam sa srpskim simbolima na svojoj opremi - trobojkom, dvoglavim orlom i natpisom ’SRB’. U međuvremenu priključili su nam se svi Romi koji žive u tom regionu, Amerikanci, te mnogobrojni navijači iz zemalja latinske Amerike. Ali i pored toga, boje srpske trobojke će i dalje biti na mojoj opremi".
"Nisam imao nikakvih problema zbog srpskih korena. Ali, evo da kažem, Romi jugoslovenskog porekla me ovde smatraju svojim idolom i kraljem. Oni su mi i dali nadimak ’gromovnik’. Bukvalno svi dolaze da gledaju moje mečeve i svaku pobedu proslave uz muziku u svojoj zajednici", istakao je on.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO: