- Igor Milanović je govorio o tome kako je posle smrti supruge Nataše 2012. ostao sam sa dve ćerke i kako je porodicu držao na okupu bez patetike i samosažaljenja.
- Istakao je da mu je u najtežem periodu pomagala Ivana, prijateljica pokojne supruge, sa kojom je kasnije stupio u brak i koju deca obožavaju.
Bivši srpski vaterpolista Igor Milanović (60) još jednom je govorio o tragediji koja je potresla njegovu porodicu 2012. Nakon što je izgubio suprugu Natašu, ostao je sam sa dve ćerke, ali, kako tvrdi vaterpolo trener, nije želeo da tuguje i sažaljeva skromni dom. Baš suprotno, Milanović je otkrio kako je motivisao porodicu i kako je prebrodio jedan od najtežih perioda u životu. U čitavoj situaciji pomogla mu je i prijateljica njegove supruge Ivana, sa kojom je danas u braku.
"Nisam hteo da uđem ni u patetiku, ni u žalost, ni u samosažaljenje. Uhvatio sam ih pod ruku, hvala pokojnoj baki Ani koja je bila uz nas, hvala i mojoj sadašnjoj supruzi Ivani, ona je počela da pomaže. Dve i po godine sam spavao sa njima u krevetu, od ujutru do uveče smo bili zajedno", rekao je u razgovoru za "Žena.rs".
"Za vikend sam ih puštao da odu kod babe, kod kuma Mace, koja je imala divnu i značajnu ulogu, to je služilo da im razbijem tu monotoniju", dodao je Milanović, opisujući kako je izgledao period u kojem je bio stub porodice.
Ipak, preko nedelje su stvari izgledale drugačije, rutina i borbenost su preovladavali, a Milanović je objasnio i kako: "Ali preko nedelje ih ujutru vozim u vrtić, vozim ih u školu, dočekujem ih, vodim ih na trening, imamo aktivnosti, onda idemo na domaće zadatke, ručak, večera, pa spavanje - spavamo svi zajedno u krevetu da se ne osećamo usamljeno. Eto, prebrodili smo taj težak period za njih, traumatizovan period, to je sigurno ostavilo traga, ali nikad nisam davao da se uljuljkujemo, nego čak oštrije - gore glavu, Milanovićke, idemo gore i tako je ispalo", otkrio je bivši trener Partizana.
"Dolazila je svaki dan, bilo je normalno da se zbližimo"
Milanović je prvu suprugu Natašu upoznao vrlo brzo nakon čuvenog gola Špancima u osmom produžetku finala Svetskog prvenstva, a par se 2003. venčao. Ipak, porodicu je zadesila strašna vest 2010. da Nataša ima rak, a supruga proslavljenog sportiste preminula je 2012, kad je Igor ostao sam sa dve ćerke. U pokušaju da se prevaziđe najteži period u životu, pomogla mu je prijateljica njegove supruge Ivana, a o tome kako se rodila velika ljubav govorio je u emisiji "Preživeli" na K1 televiziji, pre nekoliko godina.
"Ivana je tada dolazila i pomagala nam. Ona je bila prijateljica moje pokojne supruge. Imala je osećaj da nam pomogne, jer je bila vrlo čest gost u našem stanu. Mlađa ćerka se više seća Ivane nego majke", istakao je Igor Milanović.
Činjenica da je najpre počeo da se zabavlja sa prijateljicom pokojne supruge, a kasnije se i oženio njom izazvala je mnogo komentara. Ipak, Milanović ističe da ga priče iza leđa nisu preterano zanimale.
"Te stvari me nikada nisu zanimale. Bilo je i normalno da dođe do tog nekog zbližavanja, jer je dve godine, svaki dan dolazila i pomagala nam.Tačno znam i trenutak kada sam počeo da je gledam kao ženu, a ne kao prijatelja. Deca je obožavaju, imaju predivan odnos. Sad sam ja višak tamo, posebno jer sam bio u inostranstvu, ali se trudim i ja da im ne kvarim tu neku žensku harmoniju i atmosferu", završio je tad priču Milanović.
Ko je Igor Milanović?
Rođeni Beograđanin je igračku karijeru započeo u Partizanu još 1975, a onda je bio igrač Mladosti, Crvene zvezde, Rome, Katalonije, da bi vaterpolo turneju završio tamo gde je sve počelo - na Banjici u crno-belom klubu 1996. Nekoliko godina kasnije je postao i trener, pa je vodio Partizan od 2009. do 2014, potom je bio na čelu Pro Reka, Galatasaraja, Crvene zvezde, Novog Beograda, a u sezoni 2022/23. vodio je Olimpijakos.
Ipak, najveći trag je ostavio kao igrač, posebno u nacionalnom timu. Bio je dvostruki prvak Igara, najpre 1984. u Los Anđelesu, a onda ponovo 1988. u Seulu. Istu situaciju smo videli i 1986. u Madridu i 1991. u Pertu na Svetskom prvenstvu. Na kontinentalnoj smotri Milanović se okitio jednim zlatom, onim iz Atine 1991, dok je sa Jugoslavijom osvojio još tri srebra - 1985. u Sofiji, 1987. u Strazburu i 1989. u Bonu.
Kao trener je imao mnogo sjajnih rezultata, pa je vodio Partizan do titule Lige šampiona u sezoni 2010/11, a sa crno-belima je bio šampion Srbije 2010, 2011. i 2012. Sjajne rezultate nastavio je u Pro Reku, sa kojim je na krov Evrope stigao u sezoni 2014/15, dok je sa Novim Beogradom stigao do vicešampionske pozicije u istom takmičenju u sezoni 2021/22. U Turskoj i Grčkoj je sa timovima koje je vodio uspevao da osvoji nacionalno prvenstvo, pa je jasno da je reč o jednoj sasvim zaokruženoj vaterpolo karijeri.
Bonsud video: