Novak Đoković je bez razmišljanja odgovorio na pitanje: Za koga navijaš na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Rusiji?

"Za Hrvatsku i voleo bih da bude prvak sveta", odgovorio je najbolji srpski teniser i jedan od najboljih tenisera svih vremena koji je trenutno na Vimbldonu.

Oni koji sebe vole da zovu "patriotama", "borcima za srpsku čast" i slično, skočili su na ovog momka, opterećeni prošlošću i svojim "zrikavim pogledima". Taj brižljivo "hranjeni" šovinizam, koji nikakve veze sa normalnošću nema, uvek ispliva na površinu, dokazujući nam da će još mnogo vode proteći kad ćemo umesto "da komšiji crkne krava", kažemo: "Bravo, komšija, evo ruke! Valjda ću i ja nekad kao ti". A komšija ti odgovori: "Pomoći ću ti, vrlo rado".

Novak Đoković je bio baš klinac kada je bio rat u bivšoj Jugoslaviji. Dovoljno je bio porastao da se seća bombardovanja SR Jugoslavije. I to ga užasava. Ali, sačuvao je dovoljno čistoće u sebi da kaže da navija za KOMŠIJE (koji su ga uvek lepo dočekali).

Istina, njegovo je PRAVO da navija za koga hoće. I pravo je ovih drugih da ne navijaju za Hrvatsku. Ali, ne i da onima koji navijaju za Hrvatsku naređuju šta i kako treba.

Deo javnosti je, dakle, žestoko kritikovao Đokovića, čak se i pojedini mediji bave Đokovićevom odlukom koga podržava u fudbalu i "poručuju mu da bi trebalo više da se posveti tenisu, a ne navijanju za Hrvatsku".

Najbolji srpski teniser je reagovao povodom ovih kritika na svoj račun. Pogrešio je u samo jednom - što je uopšte reagovao. Jer, njegovo je pravo da navija.

"Postoje sportske vrednosti uz koje svi odrastamo. Naravno, svako se drugačije odnosi prema njima, jer je izuzetno važan uticaj sredine u kojoj ste odrastali i u kojoj živite, okolinu u kojoj radite, uticaj ljudi koji su oko vas i koji vas podržavaju, kakvo ste obrazovanje stekli. To jesu faktori koji utiču na odnos prema njima, ali, istovremeno, postoje i neke univerzalne sportske vrednosti koje svi prepoznajemo - fer plej, poštovanje protivnika, uvažavanje sportskih pravila, posvećenost, pružanje svog maksimuma na sportskom borilištu", rekao je Novak Đoković za telegraf.rs povodom ovih komentara.

On je istakao da "sport priča 'univerzalni jezik', briše granice među ljudima, prevazilazi razlike u veroispovesti, rasi, nacionalnosti - i to je ono što privlači ljude sportu".

"Zato ljudi svih generacija - a naročito mladi - gledaju ka sportistima kao svojim idolima, jer oni prolaze kroz iskušenja, žrtvuju se, i kroz sport ilustruju 'životnu borbu' i daju primer kako bi ljudi trebalo da se postave prema brojnim izazovnim situacijama u životu. Za mene je takva uloga uvek bila velika privilegija, koju uvek imam na umu. Naravno, niste uvek u potpunosti u mogućnosti da budete idealni u svakom obliku ponašanja, ali se trudim da uvek budem svestan svojih gestova i njihovog značenja. U tenisu, odnosi među igračima su mnogo direktniji, prisniji, što je svakako drugačije u fudbalu i ostalim timskim sportovima. Mi smo svakodnevno upućeni jedni na druge, delimo svlačionice, pripremamo se za nastupe u neposrednoj blizini, bukvalno se krećemo u nekoliko istih desetina kvadratnih metara - i istovremeno imamo veliko međusobno poštovanje i uvažavanje", rekao je Novak Đoković za telegraf.rs.