TUKAO ME, ŠUTIRAO, IZA VRATA POSTAJALO JOŠ GORE! Jelenina ispovest o ocu Damiru ledi krv: Bio je pijan, plakala sam

Jelena Dokić rođena je u Osijeku 12. aprila 1983. godine. Predstavljala je prvo Australiju, pa Jugoslaviju, pa Srbiju i Crnu Goru, a u penziju je otišla 2014. godina. Osvojila je šest titula, bila četvrta teniserka sveta, ali je nažalost mnogo više ljudi pamte po teškoj životnoj priči.

"ZLOSTAVLJANJE I IZBACIVANJE NA ULICU"

Jelena je tokom karijere igrala četvrtfinale Australijan opena i Rolan Garosa, osminu finala US opena i najveći uspeh je polufinale Vimbldona 2000. godine kada je izgubila od Lindzi Devenport. Očekivano, bila je tužna zbog poraza, ali je to bio samo početak problema.

"Kada sam počela da igram tenis i udarila prvu lopticu, otac me je tukao. Stvari su postajale gore iza zatvorenih vrata... Posle tog polufinala Vimbldona sam sedela u sektoru za igrače, plakala. Otac je vikao da sam obrukala porodicu tim porazom. Nije mi dozvolio da odem u hotel, već mi je rekao da se snađem, da spavam na ulici ili šta god, da ne mogu da se vratim. Nisam imala gde, ostala sam tu, čekala da svi odu i spavala sam u tom sektoru za igrače. Našli su me usred noći jer su tada čistili taj sektor", prepričala je Jelena.

Napisala je biografiju "Nesalomiva" u kojoj je pisala o svim problemima sa kojim se suočavala, posebno o zlostavljanju i svemu što je preživela sa ocem Damirom. "Otečene i krvave potkolenice, u modricama. Cele noći sam bila šutirana oštrim cipelama zbog poraza. Imala sam samo 17 godina. Dan-danas osećam bol u potkolenicama zbog tog prebijanja. Zbog svake rane postoji ožiljak. Preživela sam, ali nažalost ne preživi svaka žena ili devojka i to je mučna stvarnost. Pričam sve ovo zbog njih, za njih se borim, za one koje nemaju glas."

HTELA DA SE UBIJE

Zbog velikih problema da depresijom i anksioznošću Jelena je otkrila da je u aprilu 2022. godine razmišljala da oduzme sebi život. "Umalo sam skočila sa balkona na 26. spratu 28. aprila 2022. godine. nikada neću taj dan da zaboravim. Sve je u magli, nema tona, slike, ništa nema smisla. Samo suze, tuga, depresija i bol. Konstantno sam plakala prethodnih šest meseci, krila sam se u kupatilu i brisala suze. Život mi je bio u rasulu, samo sam htela da bol i patnja prestanu. Ne znam ni sama kako sam povukla sebe sa ivice tog dana. Profesionalna pomoć mi je spasila život. Nije lako ovo pisati, ali sam ja osoba koja je otvorena, iskrena i ranjiva i verujem da deljenje naših priča pomaže da prođemo kroz to i da se međusobno pomažemo."

Uspela je da pronađe snagu, da razbistri misli i da nastavi borbu. "Na putu sam oporavka, neki dani su bolji, nekad napraviš korak unapred, nekad unazad, borba traje. U redu je da si tužan, ali moraš da se boriš. To me motiviše. Nemojte da se stidite svojih osećanja, samo verujte", ispričala je Dokićeva.

"POGLEDAJTE DOBRO OVU SLIKU"

"Jedino pitanje je - da li se nešto promenilo u 20 godina? Toliko sam ljuta, tužna i razočarana zbog straha, nasilja, zlostavljanja i ubijanja koje žene i devojke trpe od ruku muškaraca. Ove moje slike su od pre 20 godina. Ceo svet se smejao zbog mog uznemirujuće agresivnog i pijanog oca. To je bio naslov, ali niko nije brinuo o dvoje maloletne dece koje su odlazile kući sa ovom osobom. Na ovoj slici sam imala 16 godina, a moj brat je imao osam. I još gore, niko nije kritikovao njegovo uznemirujuće, agresivno i zabrinjavajuće ponašanje"

"Za to vreme, iza scene bila sam tučena, šutirana, udarana i govoreno mi je da ću biti ubijena. Leva slika čoveka bila je smešna svima, a za slike desno niko nije brinuo. Niko se nije javio da osudi njegovo ponašanje. Jedna sam od srećnica koje su preživele i još su ovde. Ali ima mnogo žena koje nisu. Ako ih ne ubije nasilje koje prema njima izvrše muškarci, onda imaju ozbiljne traume i posledice na mentalno zdravlje. Žive u strahu i mnogo ih je bilo silovano ili fizički ili emotivno ranjeno za čitav život. Da li bi i danas nešto bilo drugačije?"

"NOVAČE, DA LI ME SE SEĆAŠ?"

Jelena Dokić i Novak Đoković imali su emotivan susret na Australijan openu prošle godine. Evocirali su uspomene na svoj prvi susret u Melburnu koji se dogodio 2006. godine.

• "Drago mi je da te vidim Jelena, nisam te video godinama"
• "Da li pamtiš kada sam te prvi put videla ovde na Australijan openu?"
• "2007... Ne, 2006"
• "Da, 2006."
• "Došao si ovde 2008. i rekao si 'Zdravo, ja sam Novak Đoković, da li me se sećaš?'. Rekla sam ti - 'Da, sećam te se, a nisam te se sećala, jer smo se sreli dve godine ranije. Sada definitivno znam ko si", nasmejala se Jelena
• "Da ti uzvratim komplimente, ugledao sam se na tebe. Igrala si za Australiju, ali dolaziš iz našeg regiona, govorimo isti jezik, bila si velika zvezda u to vreme, bio sam srećan što sam mogao da igram sa tobom. Sjajno je videti te ponovo", odgovorio joj je Novak
• "Moje je bilo zadovoljstvo", rekla je Jelena Dokić

UVREDE ZBOG KILAŽE

Često Dokićeva trpi razne komentare na društvenim mrežama koji se odnose na njenu kilažu. Nazivaju je raznim imenima zbog toga, tako je bilo posle jedne fotografije koju je objavila. Na jednoj strani bila je njena slika iz igračkih dana na kojoj je bila mršava, na drugoj slika od tog dana. Tada je imala emotivno izlaganje svim hejterima.

"Vi na ovoj slici vidite razliku u težini i veličini, ali ću vam ja reći šta je prava razlika. Ova devojka na prvoj slici je prestravljena na smrt, prebijana. Ova druga je preživela sve i oporavlja se od svih trauma. Lice na ove dve fotografije govori sve i uvek ću pre izabrati ovu drugu, ako to znači da sam srećna. Okreula sam se hrani kako bi preživela, ali sam sada ovde i uspela sam. Tu je odgovor, da jednom i zauvek to kažem. Prošla sam kroz pakao, preživela sam i tu sam da pomognem drugima. Svi oni koji još ne shvataju poentu, to je na vama. Lepota nije u izgledu, već u tome da imaš lepo srce i dušu. Ostaću na tome", napisala je Jelena i zapušila usta svima.

(MONDO - N.S.)

BONUS VIDEO: