"Srđane, Dijana, vaše dete će biti najbolje na svetu": Nisu imali pojma ko je ta žena, imao je samo 5 godina!

Čuvena Jelena Genčić bila je Novaku Đokoviću osam godina trener tokom devedesetih i ostavila na njega dubok i trajni uticaj. Prva je prepoznala šta će postati, u njegovim formativnim godinama imala je ogroman uticaj na njegov rast i razvoj - i to ne samo u tenisu.
Njihov prvi susret pamtila je sve do smrti 2013. i sećala se svakog detalja.

"On je već bio u pola dva ispred vrata. Pogledam kroz prozor sobe i vidim ga kako stoji i čeka da mu se otvore vrata, da mi dođemo. Neverovatno je to. I dan-danas on dolazi ranije, kao i kada je radio sa mnom. Dolazio je pola sata ranije, sam se zagrevao, što sam ga učila, da kada nastupiš na teren moraš da budeš spreman psihički, fizički".

Sve što je tog dana zatekla kod Novaka ostavilo je bez teksta.

"Otvorim njegovu torbu i kažem 'Ovo dete zna dosta o tenisu'. Vidim sve ono što treba - plastična flaša za vodu, peškir, banana, majice, znojnica... Malo se iznenadim i pitam ga 'Novače, je l' ti ovo mama pakovala?'.

• "Ne, ote se on od mene, ja igram tenis ovde, a ne mama"
• "Pa, gde si ti video da se ovako pakuje?"
• "Video sam kako to rade Agasi, Sampras..."

"I tako smo počeli. Nije skidao pogled sa mojih očiju dok sam mu pričala, a kada sam ga videla rekla sam: 'Ovaj mali može tako da se koncentriše...'. Htela sam da ispitam koliko brzo može da reaguje, a imao je pet i po godina. Radio je i najteže stvari, vizualizaciju".
Nije prošlo mnogo, a tražila je razgovor sa njegovim roditeljima, koji su u tom periodu, početkom devedesetih, imali palačinkarnicu na Kopaoniku.

"Mislila sam da je dete došlo na odmor, znam da smene u kampovina traju dve nedelje, pa sam ga pitala da li mu je tu mama, baka, tata... A, on mi je rekao da su mu tu i tata i mama i da tu rade. Želela sam da se upoznam sa njima, došli su posle izvesnog vremena i bili su zabezeknuti kada sam im rekla 'Gospodo, vaše dete će u njegovoj 17. godini biti među prvih pet u svetu. Posle Monike Seleš ovakvog talenta nisam uočila, a prošlo je sedam-osam godina. Garantujem da će on da postane 'naj, naj, naj'".

Đokovići su morali najpre da se raspitaju ko je trener ko im tako hvali dete. "Ovi ljudi su mislili da izmišljam. Međutim, bio je neki simpozijum novinara i otišli su i pitali ko je ova žena, šta ona tu radi. Onda su im rekli", izjavila je Jelena.

"On je osetio da u meni može da razvija ono što je podsvesno ili svesno želeo, a nikome nije rekao. A ja sam osetila da imam dete sa kojim mogu divno da radim, što se i ispostavilo. Sledećih osam godina smo divno radili, ne samo teniski. Danas je svakog lako naučiti svakog da igra tenis, kako će da igra forhend. Mnogo je važnije šta nosi u srcu, kako je motivisan, koliko je inteligentan i koliko brzo reaguje od momenta kada mozak prihvati jedan znak do reakcije".

Sve što je znala i umela dala je Novaku Đokoviću, bez zadrške. A, on joj je ostao zahvalan zauvek.

"Radila sam sa njim jako dugo, sve svoje snage sam mu dala", rekla je Jelena Genčić.

Dok je Novak uveliko osvajao trofeje i prvo mesto na rang-listi, ona je u svom domu u Beogradu čuvala uspomene na njega. Jednu posebno.

"Pre izvesnog vremena bio je urednik Herald Tribjuna da me intervjuiše i stalno je gledao u moj reket. A, znam zašto ga je gledao, jer je izguljen, nikakav... Zamislite da sam 12 godina igrala sa njim, a obično igrate dve godine sa jednim. I gleda ga i gleda... Pitala sam ga 'Da li osećate nešto?'. Zamolio me je da mu objasnim i rekla sam mu da je taj reket moja emotivna veza sa Noletom i dan-danas. Sa njim smo trenirali, vežbali i ne mislim da ga menjam. A, mogu da vam kažem da sam sa Noletom radila i jer sam apsolutno znala da će biti ono što je danas i što očekujem da će biti sutra", rekla je Jelena Genčić, puna ponosa i mira zbog ostvarenog.