Izgubila sam 12 godina, potrošila bogatstvo, a sada navijam za Đokovića! Nikad surovija ispovest majke Endija Mareja

Majka slavnog britanskog tenisera Endija Mareja, Džudi Marej, dala je iskren intervju škotskim medijima i u njemu govorila o saradnji svog sina i Novaka Đokovića. Ceo teniski svet uzdrmala je ove jeseni informacija da je Marej postao trener Đokoviću, čime su bliski prijatelji i rivali još iz juniorskih dana uspostavili odnos kakav je malo ko mogao da očekuje.

Majka olimpijskog i grend slem šampiona ima dosta gorčine u sebi kada priča o tenisu, ali to joj više ne zadaje previše briga, jer je njen sin od ove godine zvanično u penziji. "Sada kada je Endi završio karijeru, više ne moram o tome".

Ipak, još je boli neostvareni projekat od 20 miliona funti, u okviru kojeg je trebalo da u blizini Marejevog doma u Danblejnu bude izgrađen porodični teniski centar. U taj cilj je uložila 12 godina života i ostavio ju je "iscrpljenom i umornom".

Troškovi otišli u nebesa, a svi nestali

Naljutilo je posebno to što se Teniska asocijacija Škotske povukla iz projekta nakon što je pre toga Marejevoj majci pružila podršku i ohrabrila je da istraje.

"Ohrabili su me da to postane centar od nacionalnog značaja. Moram da priznam da mi to nije bilo potrebno, već da sam samo htela da imam mesto gde bih razvijala druge trenere i igrače. I htela sam da to bude stvar od značaja za čitavu zajednicu i da bude otvoreno za sbe. Sve to je onda trajalo dugo i postajalo je sve veće kako su troškovi rasli. Dogodili su se Kovid, Brezgit i zapitala sam se kako je tako teško izgraditi nešto što bi trebalo da bude tako suštinski dobro".

"Kada su troškovi otišli 'u nebesa', bilo je potrebno da neki deoničari stanu uz nas i da nam pomognu, ali to se nije dogodilo... Potrošila sam 12 godina na to i čitavo bogatstvo. Apsolutno sam izbezumljena i nisam dobila podršku onih koji su odgovorni za podržavanje tenisa i sporta u Škotskoj. Postojali su samo apatija i nedostatak saradnje, kao i mnogo prepreka koje su nam postavljali na put. Praktično su sve vreme pokušavali da nam otežaju, što je više moguće"

"Veći deo svog života od kada sam odrasla provela sam kao volonter u našem lokalnom klubu, pomažući tenisu u Škotskoj da napreduje. Uvek ću biti veoma razočarana zato što se ovo nije ostvarilo. Ipak, izgradnja nečega ovakvog trebalo bi da bude na vladi Škotske i na nadležnim telima u sportu... Posle svega, nemam bilo kakvo poverenje u rukovodstvo Teniskog saveza Škotske i to je glavni razlog zbog kojeg se ne uključujem ni u šta ovde".

Zabolelo je još nešto, a ima veze sa njenim sinom.

"Šta su uradili za desetogodišnjicu? Ništa!"

"Čak i kada je obeležavana desetogodišnjica Endijevog osvajanja Vimbldona, ništa nisu uradili. Kao što nisu učinili bilo šta ni kada se penzonisao. I nikad nije bila stvar u tome da se slave njegovi uspesi i ostvarenja, već da se oni koriste za popularizaciju tenisa u Škotskoj i u Velikoj Britaniji i da se dođe do ljudi do kojih se ranije nije dolazilo. A, šta umesto toga zapravo rade? Imaju 20 ljudi zaposlenih za stalno koji promaše ovako veliku šansu kada im se ukaže. I nije stvar u tome da se pronađe novi Endi. Ovo ima veze sa našom sportskoimo zajednicom. Sve što sam uradila i što su moja deca uradila apsolutno je bilo ostvareno kroz sportsku zajednicu u Danblejnu. Nikad nisam pokušavala da ih napravim šampionima i još nisam sigurna kako su to postali. Ali su sjajan primer za to da je sve moguće. I mislim da su obojica sjajni uzori za decu u Škotskoj"

Bonus video: