Jelena je bila popularna kao Novak, pa se preko noći sve promenilo: Posetili smo njene terene i iznenadili se

U Rigi je glavna tema Eurobasket, ovde obožavaju košarku, to im je drugi najpopularniji sport, bar tako kažu ljudi koje sam upoznao sa kojima sam pričao o tome. Koji je prvi? Hokej na ledu. Ali, da ne skrećem sa teme previše, razlog zbog kog sam se raspitivao za to jeste Jelena Ostapenko. Najbolja letonska teniserka svih vremena i nekadašnja peta igračica sveta.

"Znate valjda odakle je Jelena?"

Teniski klub "Enri" na kom tereni nose ime po njoj i gde ona praktično zaštitno lice nalazi se na oko 11 kilometara daleko od centra grada, dakle u predgrađu. Do tamo sam morao taksijem, tačnije povoljnijom verzijom taksija, popularnim "Boltom" koji se koristi ovde mnogo više. Iskoristio sam vožnju da se raspitam malo i o njoj i o tome koliko je popularna i šta misle o njoj Letonci i po malo se iznenadio.

"Znate valjda kakvo je njeno poreklo? I da ima veze sa Rusijom. Stvari su se ovde baš promenile. Bila je nekada dosta popularnija. Ne pratim tenis toliko, ni sport, ali znam da sam ranije išao u tržne centre i njeni plakati i bilbordi bili su svuda. Gde god da krenete u Rigi ona bi 'iskočila'. Sve se promenilo u prethodnih nekoliko godina. Verujem da je to zbog situacije sa Rusijom i Ukrajinom. Ljudi je i dalje vole, nije to sporno, samo nije više toliko popularna", objašnjava mi taksista Igors.

U nastavku vožnje koja je trajala nešto duže zbog gužvi i semafora koji izluđuju (drže zeleno po 25-30 sekundi, nije šala), pričao mi je i o tome kako u Rigi može da se živi okej, kako su plate oko 1000 evra u proseku, ali da u manjim mestima ne može, da su oko 600 evra i da u tome leži problem. Negde na tome se i završilo.

"Jelena? Često dolazi ovde"

Po ulasku u prostorije kluba prišao sam gospođi koja je radila u prodavnici teniske opreme i pitao je da me uputi na muzej Jelene Ostapenko. Nije to prošlo kako sam se nadao. Odmah mi je rekla da ne zna reč engleskog, mada mi nije bilo jasno kako ne razume Jelena Ostapenko, ali dobro. Prošao sam na drugu stranu do kafića i pitao konobaricu isto. I ona je odmahivala glavom i govorila da ne zna engleski. Onda su njih dve međusobno pričale na letonskom, koji je sličan ruskom, pa sam po nešto i mogao da razumem. Posle par minuta razgovora, izvadio sam telefon i uz pomoć prevodioca je pitao još jednom to, nije mnogo pomoglo. Tek kada sam iz desti put pokušao da objasnim izgovorio "Jelena Ostapenko, trofej, Rolan Garos, muzej, tenis", uz pokušaj pantomime i svega, gospođa je progovorila.

"Ti, tenis?", izgovorila je u pokušaju da kaže nešto na engleskom.

"Da, tenis", odgovorio sam uz klimanje glavom i onda me je povela kroz neki hodnik pravo na terene gde su deca imala teniski trening. Sprovela me je dotle i vratila se nazad, bez bilo kakvog objašnjenja.

Posle svega nekoliko sekundi prišao mi je trener, pitao šta radim tu, krenuo sam da objašnjavam na engleskom, unapred sam izgubio svu nadu da će da me razume, ali sam pogrešio. Sve je razumeo, zna engleski. Sproveo me nazad kroz taj hodnik i pokazao mi gde se nalazi improvizovani Jelenin muzej. Sve to bilo je u hodniku iza gospođe koja radi u prodavnici, kao i u blizini kafića. Tek onda mi nije bilo jasno kako me njih dve ništa nisu razumele, ali šta je tu je. Bar sam porazgovarao malo sa trenerom koji mi je pokazao gde šta stoji.

"Jelena je ispala sa US opena i sad je u Meksiku. Često dolazi ovde. Kada god je u Rigi dolazi na ove terena da trenira. Pomogla nam je mnogo. Izvinite, ali sad moram da se vratim, čekaju me na treningu", rekao je trener koji se nije ni predstavio.

Šta ima u muzeju?

Teško da se može nazvati muzejem kao što reče i trener, više podseća na izložbu trofeja, ali to je manje važno. Kada uđete u taj hodnik prvo vidite njene trofeje. Naravno, u prvi plan je istaknut pehar Rolan Garosa iz 2017. godine. Tu je i njena akreditacija sa pariskog grend slema, lotpice, znojnice, peškiri, kao i reket. Ne piše, ali mogu da pretpostavim da je to reket kojim je osvojila titulu. Tu je i par novinarskih članaka o tom velikom uspehu.

U prvom planu su svi njeni uspesi, a tu su bila i dva posebna mesta. Jedno je rezervisano za titulu na juniorskom Vimbldonu 2014. godine kada je u finalu dobila Kristinu Šmijedlovu (Slovačka), a drugo za 2019. godinu kada je u finalu miks dubla na Vimbldonu sa Robertom Linštedom (Švedska) izgubila od Ivana Dodiga (Hrvatska) i Latiše Čan (Tajvan). Na samom kraju hodnika nalazi se TV ekran ispod kog je veliki grb Rolan Garosa i na ekranu se reprizira sve vezano za to finale sa Simonom Halep iz 2017. godine. Meč, izjave, podizanje pehara, svi najbitniji detalji sa tog turnira.

Ko je Jelena, odnosno Aljona Ostapenko?

Jelena Ostapenko rođena je 8. juna 1997. godine, njen otac je bivši ukrajinski fudbaler Jevgenijs, a majka je Jelena Jakovljeva, bivša ruska teniserka, ujedno je bila dugo i trener svoje kćerke, čak se i dalje vodi kao njen trener iako ne ide na sve turnire. Upravo je majka i rusko poreklo glavni razlog za trenutna dešavanja u Rigi i manjak popuarnosti, o čemu je već bilo reči.

Zanimjiva priča je oko nje, jer su roditelji hteli da joj daju ime Aljona, a navodno im to nisu dozvolile letonske vlasti. Bar su tako pričali roditelji, dok je stigao i demant i tvrdnja da to nije tačno i da je verovatno bio nesporazum. Bilo kako bilo, dobila je ime Jelena po majci, ali i dan-danas preferira da je zovu Aljona i više to voli.

Uostalom, na mestu u samom muzeju gde se nalazi i pehar sa Rolan Garosa piše da je "Aljona Ostapenko šampionka Rolan Garosa". To dovoljno govori o tome kako voli da je zovu. Aljona ili Jelena, kako god vam je draže, ali tako stvari stoje sa njom trenutno u rodnoj Rigi. Da li će se promeniti i kada, ostaje da se vidi.

BONUS VIDEO: