Legendarni nemački teniser Boris Beker (58), bivši trener Novaka Đokovića, napisao je knjigu u kojoj je opisao dane provedene u zatvoru u Engleskoj, gde je proveo osam meseci zbog utaje poraza. Neki detalji su veoma uzbudljivi, neki su zastrašujući i slikovito predstavljaju šta je svojevremeno najmlađi osvajač Vimbldona (1985) doživeo iza reketa.
Podsetimo, prema presudi sakrio je imovinu više miliona evra, a među njima su i dva pehara Vimbldona. Sve to je radio samo da bi izbegao plaćanje poreza, koje pravda prihvatanjem lošeg saveta advokata.
U svojoj knjizi "Inside: Winning. Losing. Starting Over" pre svega je priznao da je u zatvoru potpuno drugačiji svet.
Već prvih dana naišao je na teškoće i nije mogao da sluša vriske drugih zatvorenika. Kao bivši teniser pokušao je da shvati život u zatvoru kao teniski meč, ali je brzo shvatio da to nije dobar princip. Do te spoznaje je došao pri susretu sa mišićavim zatvorenikom koji je imao nadimak "Bejbi Hulk", a koji je u hodniku zatvora brutalno pretukao jednog pedofila.
"Ta beskonačnost izjeda ti dušu i kopa po umu. Brzo shvatiš da zatvorom zapravo upravljaju zatvorenici. Razgovori sa ženom preko telefona bili su mi slamka spasa - jedini trenutci kada sam mogao da budem svoj. Do oktobra sam spavao u trenerci i čarapama. Nekih noći je u ćeliji bilo toliko hladno da sam spavao u dve jakne i dva para čarapa, sa peškirom umotanim oko glave".
"Izgubio sam sedam kilograma u prve četiri nedelje. Za to je bilo više razloga: emotivni stres, malo hrane, bez alkohola, bez slatkiša Večera se služila u četiri popodne. Moja žena je, kroz crni humor, rekla: 'Borise, toliko si smršao da možda treba da pitamo mogu li te zadržati još malo?", rekao je Nemac za Zidojče cajtung.
Upao je u probleme sa Rumunima
Čak je uspeo i da se zaduži u zatvoru i ubrzo se našao u nevolji. Jednog dana zavirio je u ćeliju gde je grupa Rumuna igrala poker. U početku je samo posmatrao, a onda im se pridružio i počeo da se kladi. Počelo je sa jednim funtom, zatim deset, a na kraju i po 50 funti.
"Posle partije pokera sa rumunskim zatvorenicima koja je trajala nekoliko dana, ostao sam dužan 500 funti. Naravno, bilo je glupo i nepromišljeno s moje strane da igram poker sa takvim ljudima, ali želeo sam da budem iskren u svojoj knjizi - inače nema smisla da je pišem".
"Posle tenisa sam neko vreme profesionalno igrao poker, pa sam mislio: šta može da mi se desi? To je samo malo zabave sa strane. Ali igrao sam poker sa pravim kriminalcima, koji su dolazili u moju ćeliju i pokušavali da me ošamare ako ne platim dug. Da prijatelj izvan zatvora nije rešio problem bankovnim transferom, danas bih bio potpuno druga osoba."
"Duguješ nam 500 funti"
Kada je hteo da napusti ćeliju, jedan zatvorenik mu je rekao: "Duguješ nam 500 funti (oko 577 evra)." Beker je bio šokiran, jer to je u zatvoru bio ogroman novac. Primao je nedeljni džeparac od oko 15 funti (oko 17 evra), a maksimalna zarada koju je mogao da ostvari bila je 50 funti (oko 57 evra).
Ubrzo su Rumuni počeli da ga obilaze i da mu traže novac. Jedan zatvorenik ga je upozorio: "Borise, taj tip je opasan. Ako ne platiš, videćeš šta to znači. On je stvarno lud". Beker je zato rešenje našao pozvavši prijatelja izvan zatvora, koji je uplatio novac.
Iako su prošle tri godine od kada je bio u zatvoru, to iskustvo će ga zauvek pratiti.
"Nikada se potpuno ne oslobađaš tog vremena. Zatvor nosiš sa sobom u novi život. Mogu da zaspim samo ako su vrata spavaće sobe potpuno zatvorena. U krevetu ležim toliko blizu ivice da gotovo ispadnem."
U zatvoru radio u teretani
Slava mu zatvoru nije mnogo značila, zapravo - nije uopšte, jer su ga tretirali kao i sve ostale zatvorenike. Niko ga nije oslovljavao po imenu, bio je samo broj, i nikog nije zanimalo šta je radio ranije i koje je uspehe imao kao teniser. Sinovi su mu dolazili u posetu (na slici)
Preokret se dogodio kada mu je jedan zatvorenik rekao: "Ja ovde vodim teretanu i znam ko si. Jednog dana ćeš raditi sa mnom". I zaista je nedugo posle toga dobio jedan od najtraženijih poslova u zatvoru, što mu je donelo zadovoljstvo i novi status. Teretana je za njega bila mesto slobode, gde su ga zatvorenici konačno upoznali i prihvatili. Saznali su da je nekada bio vrhunski teniser i da je čak trenirao Novaka Đokovića.
Odgovarao na neprijatna pitanja
Vremenom je u zatvoru stekao poverenje i kod čuvara i kod drugih zatvorenika. Bio je neka vrsta posrednika, savetnika. Čuvari su mu poveravali da nekoga opomene zbog lošeg ponašanja u teretani. Morao je da odgovara i na mnoga, ponekad veoma neprijatna pitanja svojih cimera iz zatvora - od saveta nemačkom huliganu sa svastikom kako da ostane smiren, do bizarnih ispovesti jednog mladića o opsesivnoj masturbaciji. Neki su mu čak nudili opasne "poslovne prilike", koje je ipak odbijao, kako navodi nemački portal faz.net.
Bonus video:
