Uspon Janik Sinera do samog vrha svetskog tenisa često se vezuje za njegov talenat i disciplinu, uz to i važne savete Novaka Đokovića, ali iza toga stoji i njegova skromna porodična priča iz italijanskih Dolomita.
Novi-stari osvajač Vimbldona odrastao u mestu Sesto u okrugu Bolcano, u Južnom Tirolu. Njegov otac Johan godinama je radio kao kuvar, a majka Ziglinde kao konobarica u planinskom domu Talšlushite u mestu Sesto. Zbog dugih smena roditelja, Janik je još kao dete naučio da bude samostalan, a upravo njihov primer rada i odricanja smatra ključnim za svoj karakter.
Kasnije je porodica razvila sopstveni mali porodični biznis – pansion Haus Siner ("Kuća Siner") u mestu Sesto, gde Siglinde vodi smeštaj za goste, dok Johan, kada nije uz sina na turnirima, pomaže u restoranu. Reč je o porodičnom objektu, daleko od glamura kakav bi neki očekivali od roditelja trenutnog "Broja 1".
Siner često ističe da se roditelji nisu promenili ni nakon što je postao prvi teniser sveta i višestruki grend slem šampion. "Moj tata i dalje kuva. I dalje pomaže u restoranu. Mama vodi naš pansion. Oni stalno rade i upravo to volim kod njih. Ništa nisu promenili zbog mog uspeha", rekao je u jednom intervjuu.
"Nisu hteli da dođu u ložu"
Još jedna stvar po kojoj su poznati jeste da izbegavaju pažnju javnosti. Na Vimbldonu 2026. čak su odbili poziv da sede u prestižnoj Kraljevskoj loži, smatrajući da to nije za njih. Siner je o tome govorio i javno.
"Znam svoje roditelje i pitao sam ih da dođu u Kraljevsku ložu, ali bilo je to nemoguće. O tome i nema razgovora. Imaju druge stvari da rade i razumem ih", rekao je Siner posle meča protiv Džensona Bruksbija.
Umesto toga, radije prate sina sa tribina, iz njegovog "boksa" ili ostaju kod kuće, a Siglinde je više puta priznala da zbog treme često ne može da odgleda njegove mečeve do kraja.
Nakon osvajanja Australian Open 2024. godine, Siner je posebno zahvalio roditeljima:"Voleo bih da svako ima roditelje kao što su moji. Uvek su mi dopuštali da izaberem svoj put i nikada nisu vršili pritisak na mene."
Upravo zbog toga se porodica Siner često navodi kao primer skromnosti u vrhunskom sportu, iako je njihov sin postao jedan od najpoznatijih tenisera sveta, oni su zadržali isti način života i nastavili da vode svoj mali porodični posao u Dolomitima.
Siner trenirao druge sportove, otac ga naterao na tenis
Janik Siner je skijanjem počeo da se bavi sa tri godine, a prva takmičenja imao je sa osam. Tenis je počeo da igra sa sedam godina, a paralelno sa tim je do 12. je bio jedan od najboljih najboljih mladih skijaša u Italiji – sa sedam godina osvojio je državno prvenstvo u veleslalomu (2008), a sa 11 godina bio je vicešampion države (2012).
Dok je trenirao skijanje, Siner je sa sedam godina na godinu dana prestao da igra tenis, ali ga je otac nagovorio da se vrati tom sportu. Po povratku mu je prvi stalni trener bio Heribert Majr. Deda ga je rano ujutru vozio u Teniski klub San Đorđo, gde je individualno trenirao sa Majrom, jer među decom njegovog uzrasta nije bilo igrača na njegovom nivou – bio je znatno bolji od vršnjaka i napredovao je brže od starije dece.
Uprkos tome, tenis mu je tada bio tek treći prioritet, iza skijanja i fudbala. Ujutru je učestvovao na skijaškim trkama, a popodne igrao fudbal za omladinski tim AFC Sesto.
Sa 13 godina odlučio je da se potpuno posveti tenisu i odustao je od skijanja i fudbala, između ostalog zbog svoje građe – bio je visok, veoma mršav i težio je svega 35 kilograma. Takođe, više mu je odgovarao individualni sport, u kojem je direktno mogao da se nadmeće sa protivnikom.
Uoči je u Liguriji od legendarnog Rikarda Pjatija u njegovom teniskom centru i korak po korak počeo da pravi veliki napredak ka profesionalcima, što je postao krajem 2017. godine. Bio je to početak velike karijere, tokom koje je do sada osvojio pet grend slem titula.
· Reaguj