Ana Ivanović je osvojila Rolan Garos, bila prva na svetu i jedna je od najboljih srpskih teniserki svih vremena. Ali, nije karijera tekla kao med i mleko. Posebno kada se na sve to nadovežu i strah i neki problemi o kojima nije javno pričala.
"Imala sam strah od publike i ljudi. Po igri sam rizikovala, nisam bila neko ko igra na sigurno. Problem mi je bio što je bilo toliko ljudi", ispričala je Ana u podkastu "(Ne)uspjeh prvaka" kod Slavena Bilića.
Imala je neke velike pobede u karijeri, ali i neke velike poraze. I dan-danas je teško objasniti kako je izgubila meč od Kim Klajsters u kom je vodila sa 1:0 u setovima i u drugom imala vođstvo od 5:1 i 40:0.
"Ne znam, stvarno ne znam. Ona je odigrala jako dobro tih par poena i sve to, tenis je mnogo čudan sport. Sećaš se Korije i Gaudija na Rolan Garosu, to se dešava. Ne razmišljaš o krajnjem rezultatu, igraš poen po poen, mic po mic i izmakne ti. Ni ne osetiš, ne znam. Neki put se kod igrača vidi spirala, jedan poen može da okrene meč. Igrači iz vrha to znaj uda primete i da okrenu. Sa trenerima provodiš više vremena nego sa porodicom."
"Dva puta me napustio i otišao"
Kada je počela priču o trenerima novi selektor Hrvatske je pitao baš o tom detalju, zašto ih je menjala toliko.
"Mislim da je to malo potcenjeno, kažu da žene stalno menjaju trenere. Radila sam sa Svenom Greneveldom dosta, radio je on sa 'Adidaasom', organizovali su program sa trenerima koji su vodili računa o igračima. Dobro sam kliknula sa Svenom, htela sam da ga angažujem, ali dva dana pred Australijan open mi je rekao da to ne želi i samu me ostavio, bila sam bez trenera. Jednom tada, jednom dve godine ranije kada je samo otišao, bez objašnjenja", prepričava Ana.
Pokušao je Bilić da se našali i da je pita da li je možda teška za saradnju.
"Ne znam, možda sam bila teška za saradnju. Sećam se, teško mi je to palo. Nije bilo to u najboljem momentu, bilo je to mislim 2009. i 2011. godine. Pokušavaš da nađeš nekoga ko će da ti odgovara, dosta vremena provodite zajedno, ne možeš od jutra do sutra da budeš sa trenerom, oni vole da kontrolišu, bilo je tu konflikata. Nisam osoba koja je volela da izlazi, ali sam volela da prošetam, da odem u šoping, na plažu i slično, nije to bilo dozvoljeno. Počne to da ti smeta psihički."
"Zabranio mi je da večeram sa porodicom"
Upravo je sa Holanđaninom Greneveldom osvojila taj Rolan Garos 2008. godine, ali je tada bilo dosta restrikcija od strane trenera.
"Ono što je meni odredilo mnogo toga u karijeri je taj Rolan Garos. Kada sam ga osvojila sam ređala uspehe, bilo je i poraza, mlada sam pa nije to bilo toliko. Kada sam ga osvojila, moj trener mi je rekao 'Ana, svaki dan pred meč ne smeš da večeraš sa porodicom, uzima ti previše energije. Možeš u 19h na večeru sa bratom i kondicionim trenerom i onda u sobu'. Odemo na večeru u isti restoran u blizini hotela, soba koju smo brat Miloš i ja delili. U 21h sediš u sobi. Problem je u tome, jesam imala rezultat i osvojila turnir. Meni je to odricanje svega bilo jednako uspehu. Čak i kada sam želela da se opustim da odem u šoping ili dan na plaži, mislila sam da će da mi se vrati loše. Ređala su se odricanja, ne pričam o letovanjima i sličnu, samo o nekoliko sati ili nekoliko dana", iskrena je Ana.
"Oni pogreše, ja se izvinjavam"
Pričala je srpska teniserka i o načinu na koji razmišlja i koliko voli da preuzima odgovornost. Prija joj više individualni od timskog sporta.
"Kada sam bila mlađa, volela sam odbojku i košarku, nikada nisam trenirala. Ne znam da li bih mogla da se snađem u timskom sportu, nisam nikada trenirala. Nisam volela u tenisu da igram dubl, nisam se pronalazila u tome. Ako pogrešim osećam krivicu jer smo zbog mene izgubili poen. Zato je individualni sport ono što je za mene ,da sama odgovaram i za dobro i za loše. Mene su treneri i sparing partneri prozivali kada prebacujemo lopticu, oni pogreše, ja im se izvinjavam", zaključila je Ana Ivanović sa osmehom.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
