Kada su je ogromni bolovi u ramenu, potom i operacija, sprečili da radi ono što najbolje ume da radi, lepa, mlada, zgodna, poznata i bogata devojka mogla je da bira čime želi da se bavi, kako da popuni odjednom nagomilano slobodno vreme...

Mogla je da otvori studio za dizajn poput Venus Vilijams ili da pokrene vlastitnu modnu liniju kao što je to u sličnoj situaciji uradila Serena Vilijams.

Umesto toga, ruska multi-milionerka upisala je časove francuskog jezika s namerom da jednog dana, kada ponovo bude spremna da igra tenis, bude kompletnija osoba nego što je bila. Možda baš zato, kada je savladala francuski, osvojila je i poslednji od četiri velika turnira koji joj je nedostajao u karijeri - francuski Rolan Garos.

U intervjuu za Rojters posle pobede u finalu Otvorenog prvenstva Francuske, Marija Šarapova otkrila je koliko je bio poseban osećaj za nju što je publici na prepunom "Suzan Leglen" stadionu u Parizu mogla da se obrati na njihovom jeziku.

"Kada sam povredila rame, znala sam da neću moći da igram najmanje tri meseca. Iz nekog razloga, prva stvar koju sam uradila u tom trenutku, otišla sam u školu francuskog jezika u blizini moje kuće i upisala kurs", rekla je Šarapova, koja je operisala desno rame u avgustu 2008. godine.

"Išla sam na časove svakog dana tokom tri meseca. Ljudi su mislili da sam potpuno luda, jer sam mogla da radim gomilu drugih stvari. Ne znam ni sama zašto, ja sam samo želela da naučim novi jezik i izabrala sam francuski".

Dok je "parlala" francuski, Šarapova imala je još jedan plan u glavi. Kada nevolje prođu i kada bude mogla ponovo da zaigra tenis, želela je da opet bude najbolja na svetu. Kaže da joj je za to bilo potrebno dnevno nekoliko sati na terenu, pa tako nedeljama, mesecima i godinama, kako bi svoj udarac popravila za jedan odsto.

"Imam još mnogo toga da ostvarima. Verujem u svoju igru", rekla je Šarapova, koja je i pre finala Rolan Garosa obezbedila plasman na prvo mesto WTA liste.

Kasnije je, pobedom nad Italijankom Sarom Erani, postala deseta teniserka u istoriji koja je osvojila i Vimbldon (2004) i US Open (2006) i Australijan Open (2008) i konačno Rolan Garos (2012).

"Mislim da postoji razlog zbog kojeg sedim ovde pred vama sa četvrtim 'mejdžorom', što sam osvojila Rolan Garos. Uvek sam, i kada je najteže, verovala da mogu da igram bolje, bez obzira da li se radilo o šljaci, travi, cementu, bilo čemu... Uvek sam stremila boljem", rekla je Šarapova i dodala:

"Jedan procenat poboljšanja ovde, jedan tamo, tako sam uvek pokušavala da razmišljam. Bez obzira koliko bilo teško postići neki napredak, bez obzira koliko ljudi nije verovalo u mene, nije mislilo da mogu da dođem do ove tačke, ja jednostavno nisam obraćala pažnju i nisam slušala. Samo sam trenirala".

Šarapova je otkrila i da joj je "unutrašnji glas" govorio da nastavi dalje.

"Uvek sam slušala ono što su mi glasovi u meni govorili. Iz nekog razloga, svaki od njih 'poručivao' mi je da mogu da budem bolje. Rekao mi je da ću moći da igram posle operacije, da ću ponovo biti na top nivou, da ću osvojiti gren slem ponovo, da ću biti broj 1... Poslušala sam ga".

Sada uživa.

"Dokazala sam da, bez obzira na broj udaraca koji sam dobila u karijeri, uvek sam umela da uzvratim. Nikada nisam tražila izgovore, samo sam se oslanjala na svoj talenat", pričala je Šarapova, koja se poslednja smejala.



Ona je u maju 2009. godine, kada je zaigrala posle operacije, bila 126. na planeti. Sada je broj 1.

"Mogla sam da kažem - ne treba mi ovo. Imam novac. Imam slavu. Imam pobede. Imam gren slemove...", iskrena je Šarapova.

"Ali kada vaša ljubav i strast prema nečemu prevazilazi sve gore nabrojano, nastavljate da radite i kada je napolju led, kada vam je hladno, kada vam nije ni do čega. Kada vam ništa ne ide od ruke, kada je možda bolje da ste ostali u krevetu, e baš tog dana odradite najteži trening. Kada osećate da pola sveta smatra da nemate šanse, onda se osećate jako usamljeno. Ali, baš tada bi trebalo da dokažete da su u krivu".

Za kraj, podvukla je.

"Velike stvari možete da ostvarite samo ako ne slušate šta drugi misle..."

Koliko je trijumf u Parizu značio lepoj Maši, videlo se po njenom padu na kolena posle meč lopte...

"To je neponovljiv osećaj, jedinstven koji sam imala do sada u karijeri. Nikada nisam ni sanjala da ću se tako osećati. Mislila sam, kada sam sa 17 godina osvojila Vimbldona, da će to biti zauvek najvažniji dan u mojoj karijeri, ali eto...", uporedila je Šarapova, koja je jedva suzdržala suze posle finala vrednog 1,6 miliona dolara.

"Kada sam pala na kolena, shvatila sam da je ovo nešto neponovljivo što mi se dogodilo".

(MONDO, foto: AP)