Konačno je stigao i dan polaska u Ženevu na Dejvis kup meč izmedju Srbije i Crne Gore i Švajcarske!
Ipak je to bitka za ulazak u Svetsku grupu i to protiv najboljeg na svetu - Rože Federera.
Kada su me moji ispratili na aerodromu Nikola Tesla odjednom sam osetila strah - ne od aviona ili dugog puta sa presedanjem u Cirihu, već strah od nepoznatog: pasoška kontrola, prijava lap topa, fotoaparata i ostale stvari prošle su uobičajeno, sa mnogo-gužve-niokočega, kako samo Srbi znaju.
Na putu do aviona, baš kada sam se bacila u razmišljanje kako će dugo biti ovo putovanje, videh jedno "poznato" lice. Ne znam čoveka, a ipak mi je poznat... I onda skapiram - zvezda Granda ili čega već - Beki Bekić! Pohrlio čovek u Švicu usred nedelje, valjda da se što bolje pripremi za vikend tezgu, ili uštimuje glas za gastarbajtere, ko će ga znati, tek uredno je ispred mene čekao u redu, koji se dobrano odužio zbog 12 pretresa pre ulaska u avion.
I baš kad pomislih "nema veze, ipak je to Swissair", avaj! Let je kasnio 35 minuta - na stranu to što sam odmah pomislila da li ću u Cirihu imati dovoljno vremena da se ukrcam na let za Ženevu, nego me kopkalo kako je moguće da uvek u minut precizni Švajcarci sebi dozvoljavaju tako nešto. Ipak, desilo se: umesto u 14.30, avion je poleteo u 15.05 i - nikom ništa.
Ipak je to bitka za ulazak u Svetsku grupu i to protiv najboljeg na svetu - Rože Federera.
Kada su me moji ispratili na aerodromu Nikola Tesla odjednom sam osetila strah - ne od aviona ili dugog puta sa presedanjem u Cirihu, već strah od nepoznatog: pasoška kontrola, prijava lap topa, fotoaparata i ostale stvari prošle su uobičajeno, sa mnogo-gužve-niokočega, kako samo Srbi znaju.
Na putu do aviona, baš kada sam se bacila u razmišljanje kako će dugo biti ovo putovanje, videh jedno "poznato" lice. Ne znam čoveka, a ipak mi je poznat... I onda skapiram - zvezda Granda ili čega već - Beki Bekić! Pohrlio čovek u Švicu usred nedelje, valjda da se što bolje pripremi za vikend tezgu, ili uštimuje glas za gastarbajtere, ko će ga znati, tek uredno je ispred mene čekao u redu, koji se dobrano odužio zbog 12 pretresa pre ulaska u avion.
I baš kad pomislih "nema veze, ipak je to Swissair", avaj! Let je kasnio 35 minuta - na stranu to što sam odmah pomislila da li ću u Cirihu imati dovoljno vremena da se ukrcam na let za Ženevu, nego me kopkalo kako je moguće da uvek u minut precizni Švajcarci sebi dozvoljavaju tako nešto. Ipak, desilo se: umesto u 14.30, avion je poleteo u 15.05 i - nikom ništa.
Sladja od jagode i čokoladice
I, taman se malo oporavim od šoka, opustim se i kao posmatram stvari oko sebe, kad zapazim još jednu veliku sličnost sa srpskom kompanijom - Švajcarci takodje preferiraju stjuardese u zrelim godinama, koje valjda odradjuju još poneki let pred zasluženu penziju.
Tad je usledilo najveće iznenadjenje: na 11.600 metara iznad zemlje i temperaturi od minus 62 C ta ljubazna gospodja pridje da nas usluži, verovali ili ne jednom porcijicom sladoleda od jagode, sa lepo upakovanom kašičicom i, naravno, smeškom od uva do uva. Hrane manjka, ali ljubaznosti ne - valjda bi to mogao da bude slogan za Swissair. Kada su već creva počela da mi zavijaju, ljubazni domaćini su ponudili i malo tekućine - izmedju sokića, vode i vina, ja odabrah kafu, ne bi li me razbudila iz ne baš prijatnog sna. Medjutim, sve je bila istina.
Ipak, za utehu je bilo to što je let protekao bez ijednog propadanja, zaista mirno po neverovatnom suncu, što je takodje bilo veoma važno posle pljuska koji me ispratio iz Beograda.
U Cirihu je sve prošlo bez greške. U avionu za Ženevu bila je mnogo veća gužva, ali sve je to posada odradila po "pe esu", pa krenusmo na vreme. Let od 50 minuta obećavao je da će proteći takodje mirno, ali su utisak opet pokvarili oni zaduženi za klopu. Naime, u osmom minutu leta izmedju redova se prošunjao gospodin u poodmaklim godinama sa korpom poput Crvenkapine i krenuo od putnika do putnika. I baš kada sam pomislila da je u pitanju neki dobrovoljni prilog, shvatih da ustvari mi tu nešto kao uzimamo - čokoladicu Swissair sa napisom "Thank you for flying Swiss", veličine 4x2 cm!!! Mislila sam da se šale, ali nažalost, nisu.
Tad je usledilo najveće iznenadjenje: na 11.600 metara iznad zemlje i temperaturi od minus 62 C ta ljubazna gospodja pridje da nas usluži, verovali ili ne jednom porcijicom sladoleda od jagode, sa lepo upakovanom kašičicom i, naravno, smeškom od uva do uva. Hrane manjka, ali ljubaznosti ne - valjda bi to mogao da bude slogan za Swissair. Kada su već creva počela da mi zavijaju, ljubazni domaćini su ponudili i malo tekućine - izmedju sokića, vode i vina, ja odabrah kafu, ne bi li me razbudila iz ne baš prijatnog sna. Medjutim, sve je bila istina.
Ipak, za utehu je bilo to što je let protekao bez ijednog propadanja, zaista mirno po neverovatnom suncu, što je takodje bilo veoma važno posle pljuska koji me ispratio iz Beograda.
U Cirihu je sve prošlo bez greške. U avionu za Ženevu bila je mnogo veća gužva, ali sve je to posada odradila po "pe esu", pa krenusmo na vreme. Let od 50 minuta obećavao je da će proteći takodje mirno, ali su utisak opet pokvarili oni zaduženi za klopu. Naime, u osmom minutu leta izmedju redova se prošunjao gospodin u poodmaklim godinama sa korpom poput Crvenkapine i krenuo od putnika do putnika. I baš kada sam pomislila da je u pitanju neki dobrovoljni prilog, shvatih da ustvari mi tu nešto kao uzimamo - čokoladicu Swissair sa napisom "Thank you for flying Swiss", veličine 4x2 cm!!! Mislila sam da se šale, ali nažalost, nisu.
Rože je brend
Vreme u avionima sam "ubila" razgledanjem Swissair revije (to je zbog Jatove revije), u kojoj možete da nadjete svašta zanimljivo. Naravno, aktuelna je letnja šema po nižim cenama (?!) u kojoj mi je, pored vanrednih letova za Grčku, Egipat, Španiju, Tursku, Irsku, Tunis, posebnu pažnju privukla specijalna ponuda za Prištinu!
Mnogo zanimljiviji za ovu priču je Rože Federer koji je pravi heroj nacije. U ponudi free shopova kao osoba bez mane reklamira pravi nacionalni brend - sat Miros Coussin Reveil by Maurice Lacroix, koji je, prema prospektu, takodje bez mane. Cena je "tričavih" 975 švajcarskih franaka!
Mnogo zanimljiviji za ovu priču je Rože Federer koji je pravi heroj nacije. U ponudi free shopova kao osoba bez mane reklamira pravi nacionalni brend - sat Miros Coussin Reveil by Maurice Lacroix, koji je, prema prospektu, takodje bez mane. Cena je "tričavih" 975 švajcarskih franaka!
Švajcarci strahuju od Noleta i Zikija
Dakle, stigoh u Ženevu na meč koji ovde već privlači dobranu pažnju.
Kada je reč o našima, najzanimljiviji je Nole. Dnevnik "Tribune de Geneve" posvetio je meču celu stranu akcentujući Djokovića i Zimonjića kao tenisere od kojih Švajcarcima preti najveća opasnost. List prenosi da je Nole jedan od najboljih mladih tenisera današnjice koji je uz Nadala, Gaskea, Mareja i Monfisa poslednjih meseci skrenuo pažnju javnosti.
Kada je reč o našima, najzanimljiviji je Nole. Dnevnik "Tribune de Geneve" posvetio je meču celu stranu akcentujući Djokovića i Zimonjića kao tenisere od kojih Švajcarcima preti najveća opasnost. List prenosi da je Nole jedan od najboljih mladih tenisera današnjice koji je uz Nadala, Gaskea, Mareja i Monfisa poslednjih meseci skrenuo pažnju javnosti.
A za štimung - naravno Brena!
Srpska teniska delegacija prisustvovala je u sredu uveče svečanoj večeri koju je za njih, kao odličan domaćin, priredio Teniski savez Švajcarske.
Švajcarci su se potrudili da naprave odličnu atmosferu angažovanjem jednog pevača, ali su Srbi napravili pravi štimung nakon što su uzvratili istom merom - Lepa Brena, supruga Bobe Živojinovića otpevala je nekoliko pesama sa naših prostora i razgalila sve goste.
Specijalni izveštač MONDA iz Ženeve - Mirjana Šegan
Švajcarci su se potrudili da naprave odličnu atmosferu angažovanjem jednog pevača, ali su Srbi napravili pravi štimung nakon što su uzvratili istom merom - Lepa Brena, supruga Bobe Živojinovića otpevala je nekoliko pesama sa naših prostora i razgalila sve goste.
Specijalni izveštač MONDA iz Ženeve - Mirjana Šegan
Pridruži se MONDO zajednici.