Četvrti gren slem sezone često donese brojna iznenađenja. Teniseri nisu sveži kao pred Australijan Open, sezone već traje punih osam meseci i otkazi igrača postaju sve češći. U takvom sledu događaja, malo je nedostajalo da do velikog iznenađenja dođe i u finalu US Opena.
Ipak, Rafael Nadal je uspeo da odbrani nalet Danila Medvedevai osvoji svoj 19. gren slem trofej.
Šta to znači za ostatak 2019. godine? Još važnije, šta to znači za tron Novaka Đokovića, tron koji se sada debelo ljulja? I da li je to u ovom trenutku uopšte važno za momka sa Banjice?
Da se u tenisu sve brzo promeni, dobili smo novu potvrdu na terenima Flešing Medouza. Tog 14. jula, pre tačno 57 dana, Novak Đoković bio je s razlogom uzdizan na teniski pijedestal, obavijen hvalospevima sa svih krajeva sveta. Njegova mentalna snaga je dostigla nove, nezamislive dubine i postavljalo se samo jedno pitanje - "Koliko dugo će još vladati tenisom?"
Nisu ni dva meseca pošteno prošla, a srpski teniser je u svetskim medijima već pomalo zaboravljen. Sva svetla pozornice - naravno, potpuno zasluženo - pripala su neumornom Nadalu i odličnom Medvedevu, dečku koji je u Njujorku napravio najveći bum nekog mladog tenisera još od pojave izvesnog Beograđanina na istom mestu 12 godina ranije.
Rafael Nadal je u nedelju uveče osvojio svoj 4. trofej na US Openu, a u Melburnu će juriti drugi naslov šampiona Australijan Opena.
Svetska teniska javnost je ponovo pokazala svoju reaktivnost. Dan posle sjajnog finala na US Openu postavljaju se pitanja šta je Nadalu "potrebno" da bi se mogao nazvati najvećim teniserom svih vremena. Upravo je on posle vimbldonskog spektakla bio pomalo skrajnut u drugi plan, u senku Đokovića i Rodžera Federera, kao da nije bio osvajač (u tom trenutku) 18 gren slemova.
Današnja perspektiva deluje daleko od epskog spektakla sa terena Ol Ingland kluba. Đoković više nije "suvereni vladar koji će harati tenisom dok god mu se prohte", a Federerove izvanredne partije su obrisane lošom američkom turnejom. Sada je Nadal "glavni lik", i figurativno, i donekle bukvalno - on će se pitati za izgled vrha ATP liste na kraju 2019. godine.
Đoković će, sada je već sasvim izvesno, u doglednoj budućnosti izgubiti prvo mesto svetske rang liste. Razlog za to je jednostavan -do kraja godine će braniti 2600 poena osvojenih u finišu 2018. godine, dok Nadal ne brani niti jedan jedini bod. Činjenica da je Novak predao meč Stanu Vavrinki u četvrtom kolu US Opena i da još uvek ne znamo stepen povrede ramena samo je dodatna otežavajuća okolnost.
Prošle godine, Đoković je osvojio 1000 poena titulom na mastersu u Šangaju, 600 plasmanom u finale Pariza i još 1000 plasmanom u finale Završnog mastersa u Londonu. Na ta tri turnira bi trebalo da učestvuje i ove godine - pod uslovom da bude zdrav - dok je novina turnir u Tokiju.
Đoković će prvi put nastupiti u Japanu, u sklopu priprema za Olimpijske igre 2020. godine, i to je mesto gde bi mogao da osvoji najviše 500 novih bodova.
Sa druge strane, Nadal je za sada prijavio učešće u Pekingu (serija 500, iste sedmice kao i Tokio), na mastersu u Šangaju, potom Bazel, pa mastersi u Parizu i Londonu. Na prvi pogled je očigledno da Nadal planira jedan turnir više od Novak, ali nije nemoguće da odustane baš od Bazela ukoliko bi, recimo, ostvario odlične rezultate na dva turnira u Kini.
Sve ovo upućuje da je Novak "miran" na vrhu liste bar do ponedeljka 7. oktobra, kada će izaći nova lista posle turnira u Pekingu i Tokiju. To znači da će započeti svoju 272. nedelju na prvoj poziciji i tako postati treći najbolji svih vremena u toj kategoriji (iza Federera sa 310 i Pita Samprasa sa 286).
Nadal matematički na prvo mesto najranije može da se vrati tek posle turnira u Šangaju, što je nedelju dana kasnije u odnosu na Tokio i Peking. U tom slučaju bio postao svetski broj jedan 14. oktobra i vratio se na tron posle 11 meseci.
Međutim, koliko će zaista Đokoviću sve ovo biti važno? Novak je u nekoliko navrata izjavio da želi da pojuri sve najveće rekorde i da mu to pruža motivaciju. Jedan od tih rekorda je i onaj po broju nedelja provedenih na vrhu ATP liste. Ali u situaciji kada je rame pravilo veliki problem na US Openu - a nije isključeno da je tako bilo i u Sinsinatiju - onda je sve to manje važno.
Đoković je već imao težak period kada je problem pravio lakat i sigurno će u njegovom štabu sve biti posvećeno potpunom zalečenju ramena. Neće biti prevremenih vraćanja na teren, naročito jer je i Novak sam naučio tu lekciju. Uostalom, ko bi zaboravio onu prolećnu američku turneju 2018. kada je Danijel Taro učinio da ga svi srpski navijači dobro zapamte.
Nadal, Đoković i Federer su izjednačeni po broju "velikih" trofeja - svi imaju po 54 pehara sa gren slemova, mastersa i Završnih turnira. Nadal među njima jedini ima zlato sa Olimpijskih igara.
Zbog svega toga, očekivati da Đoković 2020. godinu počne kao prvi teniser sveta izuzetno su male. Pojedini rekordi moraće da pričekaju i sav fokus se već sada, prvog dana posle US Opena, premešta na Australiju i Melburn.
Nadal, sa druge strane, u vrhunskoj formi dočekuje deo godine kada je najčešće bio istrošen i premoren. Imaće priliku da pokupi veliki broj bodova i stavi sebe u najbolji mogući položaj za napad na 20. gren slem trofej.
Taj potencijalni momenat - koji mnogi već šaljivo očekuju na Rolan Garosu, njegovom "domu" - bio bi istorijski iz više aspekata.
Sustigao bi Rodžera Federera na mestu večne liste trofeja iz "velike četvorke" i time postao više nego legitiman kandidat za naslov najboljeg svih vremena.
Ali sve je to još uvek daleko. Ko zna gde ćemo biti za 57 dana?