Novak Đoković pruža odlične partije na Mastersu u Parizu i posle današnje ubedljive pobede nad Stefanosom Cicipasom, očekivanja su da će posle finala kao pobednik zapevati u Bersiju.
Još uvek svetski broj jedan (Nadal će ga smeniti od ponedeljka) razgovarao je u Parizu sa srpskim novinarima, ali mu je glas zvučao prilično grozno, s obzirom na to da je srpski teniser usled prehlade jako promukao.
Na pitanje novinara koju će pesmu zapevati u čuvenoj pariskoj dvorani ako osvoji trofej, Đoković je odgovorio: "Harisa Džinovića, sa ovim glasom očigledno. Neprevaziđeni Haris".
Pričalo se o aktuelnom turniru, ali i drugim temama. Brojne uspehe srpskih sportista, među kojima su i veličanstvene Novakove pobede na najjačim turnirima već 12-13 godina, naš as objašnjava na sledeći način:
"Vrlo prosto… Mi smo stari evropski narod, imamo jake, snažne gene. Imamo fizičku predispoziciju, mentalnu takođe, a i sport nam je nekako kulturološki usađen od ranih dana svakog deteta. To je prisutno i u drugim zemljama, ali kod nas se igranje loptom vrednuje. To je nešto što se gubi u poslednje vreme, zbog neke evolucije ili tehnološke revolucije. Promenio se način života mladih ljudi", rekao je Đoković.
Srpski teniser apelovao je na mlade ljude da se više bave sportom.
"Koristim priliku da im kažem da što više vremena provode napolju uz sport, nije bitno koji je u pitanju, nezavisno od uslova i vremenskih prilika. Naravno da je onda moguće da u nekim kasnijim fazama, pogotovo u profesionalnom sportu možete da imate uspeh. Razvoj tehnologije nas vezuje za zatvoreni prostor, u kojem inače imam dobre rezultate. Odrastao sam napolju, na planini i većinu tog vremena sam provodio."
Ipak, nekada nisu samo geni dovoljni… Noleta posebno zabrinjava što u tenisu nema sistema i sve je prepušteno slučaju.
"Ono što brine je to da mi u jako malo sportova imamo strukturu i sistem. Mi praktično bez sistema pravimo vrhunske svetske rezultate u mnogim sportovima, što je zaista neverovatno. Košarka deluje da ima dobar sistem, odbojka takođe, dok u tenisu to i dalje nije slučaj. Nadam se da ćemo mi svi udruženim snagama da promenimo tu sliku, da uspostavimo sistem, kako bi to bilo održivo. Da ne bude 10-15 godina uspeha, pa da nemamo igrača više. To je bio slučaj u mnogim zemljama, a dobra primer je Švedska. To je zemlja sa izuzetnom bogatom teniskom istorijom, sa šampionima poput Borga, Vilandera, Edberga, a sada nema nikoga. Meni kao teniseru je najviše stalo do tenisa i na tome moramo da poradimo, na nekim konstruktivnim postavkama za budućnost".
Za srpsku i svetsku istorijsku ličnost izabrao je:
"Tesla i Tesla (smeh)! Zašto? On je vanvremenski čovek, univerzalni um, dotakao je određene visine i dimenzije koje nisu pojmljive nama. Nakon 100 godina svih njegovih izuma i svega što je ostavio za sobom – neverovatan legat, ali i neko ko je bio neshvaćen kao čovek. Mene dosta privlači čitava njegova životna priča, pa sam dosta čitao o njemu i pričao s ljudima. Bio je usamljen, ali i neko ko je poštovao prva životne vrednosti. Cela njegova priča je impresivna! Ne mogu da se kao sportista poredim s njim, ali se nekako poistovećujem sa Teslinom životnom pričom. Prilično mlad, sa 12 godina sam otišao u Nemačku i tamo ostao sam, bez roditelja. To je za mene bilo šokantno, ali sam pronalazio snagu da prevaziđem to, jer sam video viši cilj i svrhu. Mogu da se identifikujem kroz Teslinu priču i da pronađem inspiraciju", završio je Novak Đoković vrlo zanimljiv razgovor sa srpskim novinarima.