Goran Ivanišević 2001. godine ostvario je svoj najveći uspjeh u karijeri osvojivši Vimlbdon pobedom u finalu 3:2 u setovima protiv Patrika Raftera.
Bio je to veliki podvig s obzirom na to da je Ivanišević na turnir stigao zahvaljujući "vajld karti", a do finala je stigao posle preokreta u polufinalu protiv domaćeg tenisera Tima Henmana.
"Dali su mi vajldakrd iz jednog jedinog razloga što nisu imali osam dobrih Engleza da njima daju. Pa su rekli daćemo Goranu, a mislim da su požalili dan kad su mi dali, jer sam pobedio njihovog heroja Henmana u onom trodnevnom meču. Kiša, prekidi, ludilo, nije bilo krova... na kraju ispalo je dobro", ispričao je Ivanišević gostujući u emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem".
"Stvarno sam loše igrao nedelju dana pre. Trenirao sam sa Zikijem (Nenadom Zimonjićem, op.a.) i kaže meni on 'stvarno serviraš, nisam te odavno video da ovako serviraš'. Ja sam nakon drugog kola osećao da bi se nešto dobro moglo desiti, ali nisam mogao reći osvojiću Vimbldon, pa da me proglase ludakom. Svaki meč sam sve bolje servirao, sve bolje igrao i sve bolje se osećao“.
Prekretnica je bilo polufinale u pet setova protiv Tima Henmana koje se zbog kiše i prekida oteglo na tri dana. Ivanišević je otkrio i zanimljiv detalj iz svlačionice koji je prelomio polufinale, a verovatno i njegovu sudbinu na Vimbldonu.
"U tom meču svako malo je neko bio bolji, ali taj prvi prekid mi je pomogao. Da nije bilo tog ne znam šta bi bilo. Neko je poslao i tu kišu. Gubio sam 2:1 nisam bio najbolje volje . U tom trenutku ulazi u svlačionicu Jovo Savić, sparing partner sestara Vilijams. Čovek je počeo da priča viceve, jedno dobrih sat vremena je to trajalo i ja sam zaboravio i na Henmana i na kišu i na Vimlbdon. Samo sam slušao njega i umirao od smeha i nekako me opustio. I onda sam znao da je to to", ispričao je Ivanišević.
Za nastup na Vimbldonu pripremao se na akademiji Nikole Pilića, gdje je tada sreo mladog Novaka Đokovića, koji će godinama kasnije postati najbolji teniser za svijetu i pozvati ga u svoj tim.
"Znam Novaka otkako je imao 14 godina, kada sam bio u akademiji Pilića i spremao se za Vimbldon. Rekao mi je Niko 'ima jedan mali iz Srbije, taj će biti najbolji teniser na svetu'. Tad mi je dao čokoladicu, pao mi je šećer, zabrinuo se da mi ne bude loše, pa mi je dao čokoladicu i onda posle puno godina - eto on je postao broj jedan, a ja deo njegovog tima. Poziv je bio uveče, prvo sam mislio da je neka šala, malo smo popričali i rekao je da bi voleo da se priključim timu. Rekao mi je da dođem na Vimbldon prošle godine. Super mi je pomogao i Marijan Vajda da se upoznamo. To je velika odgovornost biti u timu čoveka koji je najbolji na svetu", istakao je Ivanišević.
On je dodao da je treniranje Đokovića odgovornost, ali i uživanje.
"On je perfeksionista i svaki dan želi nešto novo da nauči i želi da bude bolji. Jednostavno u jednu ruku je lagano ga trenirati, a u drugu ruku i finale je nekad neuspeh. Znam kako je to, znam mentalitet. Balkanca samo Balkanac može trenirati. Stresno je, ali je veliki užitak i gušt ga je gledati kako pobeđuje", rekao je Ivanišević.