Legendarna Monika Seleš bila je dominantna teniserka na WTA turu početkom 90-ih godina prošlog veka, igrajući prvo pod zastavom Jugoslavije, a onda i Sjedinjenih Država.
Osvojila je devet grend slem trofeja, ali čak osam pre nego što je bila napadnuta i ubodena nožem u leđa na meču u Hamburgu 1993. godine od strane navijača Štefi Graf.
Taj događaj desio se na današnji dan, 30. aprila pre ravno 28 godina.
Selešova je tada bila praktično na vrhuncu, treću godinu zaredom je postala šampionka Australijan opena, a čitav teniski svet šokirala je još pre toga, kada je sa 16 godina osvojila Rolan Garos.
Pobeđivala je Štefi Graf, svoju veliku rivalku, gde je stigla, a onda su se njeni snovi srušili 30. aprila 1993. godine.
Svet je bio zaprepašćen kada je navijač Grafove u trenutku ludila na turniru u Hamburgu usred Monikinog četvrtfinalnog meča protiv Magdalene Malejeve zabio nož u njena leđa. Od tada, "Mala Mo" više nije bila ista.
Ipak, i pored svega što je taj trenutak predstavljao i koliko je šokirao svet, Monika Seleš je krajem 2020. godine govorila i o drugim teškim momentima iz njene karijere. Za jedan je čak rekla da joj je teže pao od ranjavanja na turniru u Nemačkoj.
Posle užasnog događaja iz Hamgurga, Selešova je napravila dvogodišnju pauzu, tokom koje joj je psihički bilo teško.
"Najteže je bilo te 1993. kad sam ubodena u leđa, moja cela karijera je doživela kolaps. Radila sam naporno da nađem taj unutrašnji i spoljašnji balans i sve me je to bacilo u kako ja to zovem 'kovitlac", izjavila je Seleš.
Ona se potom prisetila nekih lepših događaja.
"Momenat koji ću uvek pamtiti je Rolan Garos 1990. jer je to bio moj prvi grend slem, imala sam 16 godina. Do tog trenutka, kada uđete na profi takmičenja, imate mnogo očekivanja, ali ste u dubini i dalje tinejdžer i počnete da se pitate da li ste stvarno toliko dobri", kaže "Mala Mo".
Taj turnir je Selešova i osvojila, da bi na Australijan openu 1993. već stigla do osmog grend slema, za praktično tri godine. Tada i dalje nije imala ni 20 godina.
"Drugi važan momenat bio je Australijan open 1993. Do tada, bila sam tinejdžerka, prolazila sam kroz gomilu ličnih izazova, pitala se šta je to što želim da radim. Tako mlada, a tako dobra u tome što radim, a uz to sam imala taj pritisak od svih, od sponzora, da igram uvek najbolje, da se pojavljujem na turnirima. Mislim da sam do tog januara 1993. našla ravnotežu", dodaje Monika.
Na teren se vratila 1995. i ponovo je početkom naredne godine osvojila titulu u Melburnu.
"Dve i po godine posle tog ranjavanja, došao je Australijan open 1996. kao nešto posebno, bio mi je to prvi grend slem posle tog incidenta u Hamburgu. Ujedno, bio je i poslednji na kom me je gledao moj otac, a da je bio zdrav i da nije morao da ide na medicinske terapije", prisećala se Selešova.
Njoj je upravo smrt oca najteže pala. Od tog udarca nije mogla da se oporavi i od tada, karijera Monike Seleš krenula je silaznom putanjom. Nikada više nije bila ona "Mala Mo" koja je dominirala tenisom.
"Svaki dan započinjem misleći na njega. Kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje. Gde god sam putovala na takmičenja, tata je uvek bio pored mene. Kada je operisan od raka prostate i pao u postelju, ja sam bila pored njega. Davala sam mu morfijum za ublažavanje bolova i hrabrila ga da izdrži, kao što je on mene bodrio na turnirima. Preminuo je u maju 1998. godine i taj gubitak boli me više od rane iz Hamburga. Teško je kada tokom meča po navici pogledate u publiku i shvatite da je ono najvažnije mesto ostalo zauvek prazno", zaključila je Monika Seleš.