Mnogi roditelji odmah vide svoje dete kao Novaka Đokovića i kažu da su spremni da prodaju kola, stan i sve ulože u tenis, kako bi im se investicija vratila, kažu treneri.
Uspeh koji je postigao Novak Đoković najveća je inspiracija gotovo svoj deci u Srbiji koja teniraju "beli sport", ali i njihovim roditeljima.
Nikola Obradović, glavni trener i menadžer teniskog kluba "Topaco" u Beogradu, koji radi sa decom od 12 do 14 godina, otkrio je za MONDO šta je sve potrebno da se postigne uspeh, koliko novca mora da se uloži i šta on radi kada vidi su ambicije roditelja "prevršile meru".
"Za dvoje dece u Srbiji trenutno može da se kaže da su neverovatni, vanserijski talenti i da se to vidi po sadašnjim rezultatima. I to je normalno, ne može da ih nema bezbroj. Naravno, talenat bez rada ne znači ništa. Od tenisa može da živi samo najboljih 100 tenisera na svetu. Oni koji su među 300 najboljih, i dalje nisu sebe finansijski obezbedili", kaže za MONDO trener Nikola Obradović.
TRENING DVA PUTA DNEVNO
Trener Nikola Obradović kaže za MONDO da deca između četiri i po i pet godina mogu da počnu da treniraju ovaj sport i to u grupnim treninzima.
"Članarina se plaća oko 50 evra, od ostalih ulaganja potrebne su patike za tenis, koje koštaju oko 5.000 dinara. Opremu, rekete i loptice obezbeđuju klubovi. Nakon nekoliko godina, za decu koja hoće da napreduju, neophodni su individulani treninzi, kako bi se trener posvetio detetu. Trening od pet puta nedeljno je dovoljan za decu koja se takmiče po beogradskim turnirima. Deca koja se ozbiljnije takmiče moraju da treniraju dva puta dnevno, da imaju kondicioni trening...", kaže Nikola Obradović.
NOVAC ZA TEREN, DNEVNICE, TRENERA, PUTOVANJE...
U tom periodu, potrebna su ozbiljna odricanja od škole, u koju uglavnom idu vanredno. Tu su i ozbiljna finansijska ulaganja, ako žele veliki rezultat.
"Svake godine izdaci su sve veći, jer treba da se plati teren, trener, loptice, žice za rekete, odlazak na turnire, dnevnice za trenere, smeštaj i avionska karta. Što su ulaganja veća, obično više rastu i ambicije. Sve je to proces i tu nema garancije, uspeh je uvek neizvestan. Pet odsto je talenat, sve ostalo je zalaganje i trud. Ako je neko talentovan, ne znači da će uspeti, to je samo znak da će brže savladati neku veštinu", kaže tener.
OD DETETA TRAŽE DA IM SE "NOVAC VRATI"
Prema njegovim rečima, ima dece koja su uspešna a nemaju nikakav pritisak. S druge strane, neki treneri tvrde da ne možeš da uspeš ako roditelji nisu tu da "ludo veruju", da guraju, da ulažu. Svačija priča je drugačija i pravila nema. Nažalost, više nije retkost da zbog prevelike želje i ambicije roditelja da mu dete bude uspešno, nastanu problemi, objašnjava teniski trener za MONDO.
"Dete sa 14 ili 15 godina poneakd odustane od tenisa, pod uticajem puberterta, društva, neke povrede. Onda sva investicija propada. Dešava se da roditelji svoje lične neispunjene ambicije nameću deci, da kažu za dete od 10 godina da očekuju da im se za devet godina pare vrate. Kada neko ima 17, 18 godina onda može da se donekle predvidi da li će biti tako, ali u mlađem uzrastu to je nemoguće. A oni sve gledaju kao investiciju. To je vrlo kompleksna tema, ja ne mogu da ulazim u njihov način vaspitanja, ali mogu da im kažem da ne treba da razmišljaju o tome kako deca ne bi sagorela i odustala samo zato što se previše forsiraju, a imaju veliki talenat", kaže Nikola Obradović.
DEVOJČICA POVRAĆALA OD STRESA, BILO I FIZIČKOG SUKOBA
Kako kaže, tanka je linija između dobrog entuzijazma roditelja i očekivanja finansijske koristi. U svojoj trenerskoj karijeri, susretao se i sa situacijom da devojčica koja je trenirala tenis povraćala pred gotovo svaki turnir i takmičenje, zbog indirektnog pritska.
"To nije bio direktan verbalni pristisak, nego je dete prosto osećalo da roditelji od nje očekuju pehar i bodove. Mnogo puta smo videli takve ekstremne primere. Pristvovali smo čak i fizičkom obračunu između dece i roditelja nakon izgubljenog meča. Kod nas u klubu nema tako ludo ambicionznih roditelja, a ako neko prevrši meru, sednemo i popričamo sa njima. Dešavalo se da se dete samo žali da su ga roditelji grdili i kritikovali nakon turnira, pa onda oni kažu neka igraju oni umesto mene, ja više neću. Počnu da shvataju tenis kao obavezu i posao, umesto da ga vole", objašnjava Obradović.
NIJE POTREBNA ISHRANA KOJU IMA ĐOKOVIĆ
Ishrana kojoj se Đoković ozbiljno posvetio sigurno je razlog zašto je toliko dobar, jer je isplanirana do najsitnijih detalja. Ipak, to nije ishrana za decu koja ne treba da se odriču mesa i svih proizvoda sa glutenom, iako to očigledno prija najboljem teniseru sveta.
"Savetujemo deci da ne piju gazirane sokove, da ne jedu slatkiše, da večeraju kasno i da ne dolaze na trening punog stomaka. Nikada ne bismo tražili da nešto izbace, kao što je meso, bar ne dok su deca. Dešavalo se da dođu na trening gladni pa im se vrti u glavi, ili da pojedu burek pa im bude loše. Onda objasnimo roditeljima da je potrebna lakša hrana",kaže naš sagovornik.
OTVARA MNOGA VRATA, PUTOVANJA, PRIJATELJSTVA
Kada postoji zdrav odnos između roditelja i dece, tenis je jedan od najlepših sportova koji donosi ogromne mogućnosti, objašnjava Obradović.
"U inostranstvu možeš da se upišeš na koledž kako bi trenirao i studirao istovremeno. To je plemenit sport koji se radi kvalitetno, jer se radi jedan na jedan sa trenerom, koji je maksimalno posvećen samo jednom detetu. Može mnogo toga lepog da donese i otvori mnoga vrata, da sutra budete sudije, treneri, da imate svoje škole tenisa. Najlepša stvar je kada dete koje je prve teniske korake napravilo sa vama, osvojui uspeh na državnom prvenstvu. Baš sutra idemo na Zlatibor na turnir i to su najlepša druženja, poznanstva, prijateljstva", kaže Obradović.
DECA KOJA ZAISTA UŽIVAJU U TENISU
Ekipa MONDA razgovarala je sa decom koja treniraju tenis u klubu "Topaco": Luka i Tijana Pržulj, brat i sestra iz Beograda, zajedno su počeli da treniraju tenis najpre sa roditeljima, a zatim su se upisali u školu.
"Prvo sam trenirao fudbal i sa osam godina prešao na tenis. Počeli smo da treniramo na vikendici i posle toga nastavili u školi tenisa. Navijam za Novaka, pratim svaki meč. Pokušavam da ga analiziram i da ga iskopiram. Treninzi mi nisu naporni, volim da treniram, ponekad mi samo vrućina smeta", kaže za MONDO Luka Pržulj (12).
Njegova sestra Tijana počela je da trenira kada je imala šest godina i kako kaže, što više trenira tenis sve ga više voli.
"Imam četiri individulana treninga sa bratom i jedan grupni, znači pet puta nedeljno. Vikendom su obično turniri. Trenizi traju po sat vremena i nisu naporni. Volim da idem na treninge, nije mi naporno, meni igranje uvek stvara radost", kaže devojčica Tijana Pržulj (10) za MONDO.