Boris Beker dao je prvi intervju po izlasku iz zatvora i deportacije u Nemačku.
Teniser i nekadašnji trener Novaka Đokovića, Boris Beker, u prvom intervju nakon izlaska iz zatvora, opisao je kako su mu osuđene ubice pretile da će ga ubiti u zatvoru i zbog novca. Trostruki šampion Vimbldona dao je kontroverzni intervju vredan 435.000 funti u kome je opisao kako je otišao u zatvor izgledajući kao 'gangster'.
Beker je vidno smršao tokom boravka u zatvoru što se moževideti i u samom intervjuu.
“Otišao sam u zatvor sa 97 kilograma, a kasnije sam imao 90 kilograma, ali od tada je dodato nekoliko kilograma. Zatvor je bio dobar za moje zdravlje, nije bilo alkohola osim domaće rakije”, ispričao je Beker.
On je otkrio kako je tokom suđenja “svakog dana išao u crkvu da se moli.“
Ono što je zanimljivo je da je tog dana kada je osuđen na zatvorsku kaznu bio rođendan njegove partnerke Lilian.
“Iskoristio sam priliku i kupio joj bele ruže, ali to je bio tužan dan za mene i za nas. Moj advokat je došao oko 14 časova da mi kaže da budem spreman, pošto je izrečena presuda. Sa mnom su došli Lilijan i Noa i svi smo se dugo grlili jer sam znao da posle presude neću moći da se oprostim. Rekao sam Lilian - Ljubavi moja, ne moraš da me čekaš. Ne znam koliko ću morati da idem u zatvor. Pogledala me je i rekla: ‘Borise, mi smo tim, a ti si moj partner. Pogledala me je i zagrlila govoreći - Ne se*i”, ispričao je Beker, a preneo Daily Mail.
On se potom prisetio kako je prvi put stigao u HMP Wandsworth nakon što je proglašen krivim.
“Samo sam gledao u pod. Nisam želeo nikoga da pogledam u oči i da ga uznemirim. Bilo je izuzetno opasno i izuzetno prljavo. Tamo su samo ćelije. Ćelija za ćelijom. A tamo ima raznih ljudi - kriminalci iz Londona, ubice, zlostavljači dece, dileri droge, silovatelji. Pretresali su me, jer traže drogu i delove mobilnih telefona. Potom su me fotografisali. A su neki ljudi su hteli da se slikaju sa mnom. Imao sam dve velike brige. Jedna je bila dupla ćelija. Deliti ćeliju sa nekim ko bi mogao da te napadne ili da ti preti. Druga briga su mi bile tuš kabine. Zatvoriš vrata, skineš se i pogledaš iza sebe. Gledali ste filmove – ispadne sapun... ali onda mi je guverner objasnio da ću biti bezbedan i na tome sam mu zahvalan”, rekao je Beker.
OVAKO SU NEMCU SINOVI DOLAZILI U POSETU:
Opisao je kako mu je bilo u zatvoru: "To je bio moj dom u HMP Wandsworthu, nema ogledala u ćeliji jer možete da ga razbijete i koristite kao oružje, ali kada sam se preselio u Hantercombe i video sam sebe u ogledalu, bio sam šokiran kako sam izgledao", rekao je Beker.
Na pitanje šta je poneo sa sobom u zatvor Beker je rekao da je hteo da izgleda kul, pa je imao kapuljaču, i bejzbol kapu, sve u crnoj boji. “Ali kada sam došao dali su mi sive pantalone za trčanje i sivi duks. Ali mi je sve to bilo premalo. Znaš kako, glavno je da ne budeš primećen u zatvoru. Kada se vrata ćelije zalupe u 20 časova, niko mi nije rekao kada će se ponovo otvoriti i tada vam se ceo svet sruši i ostanete sami sa svojim mislima. Bio sam očajan, uplašen. Kupio sam neke knjige da ih čitam. Hrana je uvek bila ista tokom sedmice - pirinač i krompir, ali u nedelju bismo dobijali meso, obično piletinu”, ispričao je Beker.
On je takođe otkrio kako su mu osuđene ubice dva puta pretile u zatvoru. “Mislio sam da ću umreti u Wandsworth-u. Jedan tip, za koga sam kasnije saznao da je osuđeni ubica, je želeo moj kaput i novac. Rekao je da će me ubiti ako mu to ne dam. Onda je u drugom zatvoru drugi ubica rekao da želi da me ubije. Sutradan je doduše pao na kolena preda mnom, izvinio se i poljubio mi ruku i rekao da me poštuje. Tri osobe su me spasili u zatvoru - Džejms, Rasel i Bil”, rekao je Beker.
Beker je objasnio kako je sav njegov novac u zatvoru otišao na sapun, gel za tuširanje, pastu za zube i telefonske pozive, ali pošto je imao samo 7 funti nedeljno, to nije bilo dovoljno. Za svoj 55. rođendan prošlog meseca Beker je dobio tri torte. “Ne znam kako se to desilo, ne dobijem ni tri torte kada sam bio slobodan napolju, a kamoli u zatvoru. Bile su to tri čokoladne torte i podelio sam ih sa svojim zatvorskim drugarima. Tako je to, držite se zajedno sa zatvorenicima, delite odeću, obuću, so, čokoladu. Verujem da ću zauvek ostati povezan sa nekim od svojih logoraša. Kada ste se zajedno borili za opstanak, to vas spaja. Trebali smo jedno drugom”, rekao je Beker.
(MONDO)