Novak Đoković je za italijanski "Korijere dela Sera" govorio i o traumama koje je doživeo tokom NATO bombardovanja.
Novak Đoković je u Rimu gde pokušava da osvoji još jednu titulu, a tamo je prava zvezda. Novinari ga opsedaju, žele da znaju mnogo toga o njemu, i to ne samo kada je tenis u pitanju. Govorio im je o Kosovu, svom odnosu sa Nadalom i Federerom, o skandalu koji se desio u meču sa Kameronom Norijem, ali i o NATO bombardovanju Srbije.
Rođen u maju 1987. godine, kada je bombardovanje počelo 24. marta 1999. godine on je bio u Beogradu i vrlo se dobro seća tog perioda. Gađana je Savezna Republika Jugoslavija 78 dana, a za to vreme Novak je trenirao sa Jelenom Genčić, ali 26. marta kada je gađan veliki broj vojnih objekata u Beogradu preživeo je traumu.
"Nije se to desilo prve, ali jeste druge ili treće večeri. Eksplozija me je probudila, zvuk slomljenog stakla. Moja majka je pala, udarila je glavom o radijator i onesvesitla se. Otac je povikao: 'Nole, tvoja braća!' Još nisam imao 12 godina, ali sam bio najstariji. Odveo sam Marka i Đorša na ulicu, pošto u našoj zgradi nije bilo skloništa, tako da smo otrčali do tetkine zgrade!", prisetio se Novak, a onda nastavio: "Bilo je tri ujutru, video se dim od bombi na ulicama. Pao sam, ogrebao ruke i kolena i čuo kako se krhotine kotrljaju prema meni. Pogledao sam gore i video kako prolaze dva F177 lovca, Gađali su vojnu bolnicu sa dve rakete, a eksplizija je bila 500 metara od nas. Sve se treslo od udarca. To je trauma, ja se i danas plašim iznendnih zvukova, alarm me natera da skočim!"
Ipak, i pored te traume koja se urezala u njegovo pamćenje on nije odustajao od tenisa. Škole nije bilo, školska godina je prekinuta dva meseca pre vremena, a mali Novak je znao kako će potrošiti svoje vreme.
"Istina je da sam trenirao sve to vreme. Škole su bile zatvorene, a šta još možemo da uradimo protiv bombi? Ne mnogo toga, osim da nastavimo sa svojim životom. Ustajali smo u zoru, jer nas nikada nisu bombardovali u zoru. Išli smo na mesta gde nije planirano gađanje, ili na mesta koja su tek gađana. Za mene je to bilo poput igre, ali za moje roditelje je to bio strašan stres. Strah, redovi za hleb, sat vremena struje dnevno kada je moja majka morala da skuva što više hrane je moguće", ispričao je italijanskim medijima Novak.
Sve to je imalo mnogo uticaja na Novaka koji je tada još bio dete. Jednostavno, želeo je da pokaže svetu da Srbin može biti najbolji ikada!
"Taj rat je za mene bio dodatna motivacija. Pola sveta je bilo protiv nas, naša zemlja nije imala dobru sliku u svetu i ja sam hteo da pokažem svetu da Srbi mogu biti dobri", završio je svoju ispovest Novak.