"Sve-osvajajući Novak Đoković se uselio u kuću koju je sagradio Rafael Nadal", naslov je još jednog teksta u "Gardijanu" koji je uzburkao javnost. Nakon što je nekadašnji teniser, a sadašnji profesor filozofije pokušao čudnim metaforama o svetskim ratovima i ljudima od tri metra da ospori Novakovovu veličinu, sada se javio i Džonatan Liu. Poznati kolumnista "Gardijana" se dotakao svega - od Zlatana Ibrahimovića i Toma Brejdija do Kosova i teritorijalnog suvereniteta Srbije, a ništa od toga mu se, izgleda, ne sviđa.
"Nema više učtivog aplauza, nema više mekog zvuka dizajnerskih cipela pri izlasku. Ovoga puta je zvuk trijumfa glasan - od plišanig mesta sa Zlatanom Ibrahimovićem i Tomom Brejdijem koji stoje, do mesta na vrhu stadiona sa gomilom srpskih zastava pod pariskim svetlom. Rolan Garos je sada kuća Novaka Đokovića", počinje Liu.
Kaže Liju da Novak "može da radi šta hoće" i tu je doduše u pravu. Jednostavno smo videli da mu niko ništa ne može! "Nosio je crvenu trenerku sa brojem 23 uklesanim, dao je pobednički govor na perfektnom francuskom. A samo nekoliko minuta ranije se ljuljao u svojoj stolici, zatvorenih očiju sa širokim i mističnim osmehom. Nije žurio jer u svojoj kući možeš da radiš šta hoćeš", piše Liju.
Kao i njegov kolega sa "Gardijana" koji je pisao o svetskim ratovima i ljudima od tri metra i Džonatan Liju se sada nada u Karlosa Alkaraza da ga spasi od Novaka Đokovića.
"Ta stvar sa najvećim ikada. Moramo li? Da li može bez toga? Možda i jedina malo novija stvar koju možemo da dodamo toj nesnosnoj kafanskoj debati je da muški tenis ima šansu da ode izvan dosadnog brojanja stvari i rasprave o njima. Možemo li da stavimo moratorijum na to dok Karlos Alkaraz dođe do bar 15 grend slemova?", pita se on.
Naravno da engleski novinar nije propustio priliku da pomene i da je Novak "besan" kao i da se bavi "povredama koje postoje samo u njegovoj glavi".
"Nijedan drugi sportista na planeti ne moće jednostavno da se ovako razbesni. Šta god da je potrebno za to - sumnjiva sudijska odluka, publika, povreda koja postoji samo u njegovoj glavi, Đoković može da se pretvori u besnog berserkera (mitološki nordijski ratnici prim. aut) očas posla. Tempo se podiže, on vićče glasnije, njegove noge se šire više, teren vam se smanjuje pred očima. On koristi te mantre u kljičnim momentima", stoiji u tekstu.
Takođe vrlo se loše odnosi prema svima nama koji navijamo za Novaka. Ne sviđaju mu se Srbi i ostali Đokovićevi navijači, a ima i dosta ružne opise za njih.
"Dosadni muškarci u dizajnerskim naočarima, mršave žene koje iz nekog razloga zavrću rukave na košuljama... Novakovi navijači stoje u masi kao parče hleba u martiniju", ističe Liju.
Priznaje na kraju Liju da je Rodžer Federer prošlost, da je Nadal na rehabilitaciju, a da iako Karlos Alkaraz pravi veliku buku, za sada je još jako, jako daleko od Novaka i neke priče o statusu najvećeg ikada. A onda na kraju - Kosovo. I njemu je zasmetao detalj koji je uživo na Rolan Garosu uhvatio reporter MONDA Nemanja Stanojčić.
"Ovo je Đokovićev svet sada. On može da viče šta hoću pre poena i da ljudi oko njega ćute. On može u suštini da briše Kosovo sa mape i da ne bude podvrgut nikakvim sankcijama. Na internetu i na mestima moći doktrina samoaktuelizacije - ideje da svet postoji samo da bi ti ispunio svoju sudbinu, više nije sociopatska već važeće učenje. Nije ni čudo što se Đoković smeškao u svojoj stolici. On više nije neko ko neovlašćeno upada u posed, već čovek koji vlada delima i drži ključ stvari", završio je Liju.
A cela ta pisanija zbog jednog - "malog od Srbije koji je došao da promeni neke stvari". Džonatane, Vimbldon će još malo, možda će morati opet da se piše sličan tekst.