Pehar Stena Smita na Vimbldonu 1972. nalazi se pored njegove pobedničke nagrade na Otvorenom prvenstvu Sjedinjenih Država 1971. u kutiji za trofeje u njegovoj kući na Hilton Hed Ajlendu, S.C. Smit se nadao da će odbraniti titulu '73.
"Igrao sam najbolji tenis u svom životu", rekao je Smit, koji je izgubio u finalu Vimbldona 1971. od Džona Njukomba u pet setova, a zatim je pobedio Ilija Nastasea u finalu 1972, takođe u pet setova. "Jednom kada ga osvojite, uvek želite da ga ponovo osvojite."
Ali 1973. Smit je odlučio da ne igra. Umesto toga, on i još 80 igrača glasali su za bojkot turnira neposredno pre prvih mečeva u znak podrške igraču Nikoli Piliću. Piliću je tadašnja Međunarodna teniska federacija, sada I.T.F., svetsko vodeće telo tenisa koje vodi sve grend slem turnire, zabranila učešće na turniru jer je mesec dana ranije odbio da igra Dejvis kup meč za svoju rodnu Jugoslaviju.
"Bilo je zaista teško", rekao je Smit u telefonskom intervjuu.
Ove godine, dok Ženska teniska asocijacija slavi značajan jubilej - pre 50 godina je Bili Džin King ohrabrila svoje saigračice da formiraju tu organizaciju, Udruženje teniskih profesionalaca se takođe seća prelomnog trenutka u svojoj istoriji. Bilo je to kada su se njeni članovi udružili i izašli na najprestižniji turnir u tenisu, sa posledicama koje se osećaju i danas. Među njima: veća komunikacija između igrača i turnira i šira raspodela novčane nagrade, piše Njujork Tajms.
"Ovo je bio početak okupljanja ATP-a i igrača jer je to zaista testiralo odnos", rekao je Andrea Gaudenzi, trenutni predsednik ATP-a, koji je rođen mesec dana nakon bojkota. "Svi su bili iznenađeni podrškom koju je Niki dobio. I to je navelo igrače da misle da smo, ako se okupimo, moćni i da možemo nešto da uradimo. To je bila veoma važna prekretnica.”
A šta se zapravo desilo. Mnogi od vrhunskih igrača bili su posvećeni Svetskom prvenstvu u tenisu, profesionalnoj takmičenju osnovanom 1968. koje je podržavao teksaški biznismen Lamar Hant. Prvenstvo se takmičilo sa tadašnjom Međunarodnom teniskom federacijom.
Inicijalna grupa igrača ATP-a, nazvana Zgodna osmica, uključivala je Klifa Drajsdela, Pilića i Njukomba. Arthur Eš, Rod Lejver i Ken Rozeval su ubrzo potpisali ugovor. 1971. godine, federacija je, trudeći se da zadrži kontrolu nad igračima, izglasala zabranu svim takmičarima sa rivalskog svetskog prvenstva u tenisu da učestvuju na glavnim događajima federacije za 1972, uključujući Otvoreno prvenstvo Francuske i Vimbldon. Zabrana je trajala samo godinu dana i stvorila je animozitet kod igrača.
Pilić i njegov partner u dublu, Alan Stoun, kvalifikovali su se za VCT Masters 1973. godine, ali se taj događaj poklopio sa mečom četvrtfinala Dejvis kupa između Jugoslavije i Novog Zelanda. Pilić je odlučio da igra na Svetskom prvenstvu u tenisu, što je razbesnelo Jugoslaviju, koja je izgubila od Novog Zelanda. Teniski savez Jugoslavije zatražio je od Međunarodne teniske federacije da reaguje protiv Pilića. Suspendovan je na devet meseci, ali je to smanjeno na mesec dana, taman toliko da propusti Vimbldon.
"Verovatno bismo da sam igrao lako pobedili", rekao je Pilić telefonom iz svog doma u Hrvatskoj o Dejvis kupu. "Bila je velika svađa sa Jugoslovenskim savezom", a zatim i sa Međunarodnim teniskim savezom. "Mogli su da rade šta su želeli. Nismo imali kontrolu nad sportom. Morali smo nešto da uradimo.” Kada su se igrači okupili u Londonu na Vimbldonu, bilo je bezbroj diskusija i sastanaka do kasno u noć. Lejver, četvorostruki šampion, rekao je da se neće takmičiti. Takvu odluku je doneo i trostruki pobednik Njukomb, kao i Smit, Rouzval i Eš. "Morali smo da ispitamo puls igračima", rekao je Drasdejl, prvi predsednik ATP-a. "Bili smo profesionalci i želeli smo da to tako i ostane. Niki je imao pravo da igra gde god je hteo. Nije bilo protivljenja onome što smo radili.”
Ujutro prvog dana Vimbldona, Drasdejl je telefonirao sudiji turnira, Majku Gibsonu, u 9, pitao ga da li ima olovku i papir i počeo da čita naglas imena 81 igrača koji se više neće takmičiti. Kada je igra počela satima kasnije, bilo je 29 kvalifikatora u žrebu i 50 srećnih gubitnika, muškaraca koji su izgubili na kvalifikacionom turniru, ali su iznenada dobili mesta u glavnom žrebu.
Bilo je nekih protivljenja planu igrača da se povuku. Nastase, koji je godinu dana ranije bio vicešampion odlučio je da se takmiči. Kao i Rodžer Tejlor, sa kojim je Pilić rekao da je odbijao da razgovara godinu dana kasnije. Igrao je i Džimi Konors, a igrao je i Bjorn Borg, koji je tada imao samo 17 godina. Bio mu je to prvi Vimbldon. Jan Kodes, dvostruki šampion Otvorenog prvenstva Francuske iz Čehoslovačke, takođe je odlučio da igra i osvojio svoj jedini Vimbldon. On je u finalu pobedio Aleksa Metrevelija iz Rusije.
"Niko me nije čak ni pitao da podržim bojkot", rekao je Kodes. "Nisam bio član ATP-a, tako da nisam bio u prostoriji. Niko nije verovao da će se ovo dogoditi. Po mom mišljenju, to je podstakao novoosnovani ATP da pokaže i poveća moć igrača. Nisam siguran da li je bojkot zaista bio neophodan", dodao je Kodes, koji je dva meseca kasnije stigao do finala US opena. "U tenisu ima mnogo kontroverznih situacija i problematičnih odluka.”
Drasdejl, bivši igrač, rekao je da je bojkot imao dugotrajan efekat.
"To je zauvek promenilo igru jer niko nikada nije zaboravio šta se dogodilo te godine", rekao je on. "I svi smo svesni da bi to moglo da se ponovi, u zavisnosti od toga kako se tretiraju igrači. Svi znaju da su igrači napustili jedan od najvažnijih turnira na svetu i niko nikada neće biti siguran da to neće ponoviti.”
Gaudenzi je rekao da veruje da je jedinstvo igrača važno za razvoj igre. Ono što bi sada želeo da vidi je veća sinergija između ATP, VTA, I.T.F. i grend slem turnirima.
"Moramo se udružiti i mnogo bliže sarađivati", rekao je on dodavši da bi trebalo da postoji jedan komesar za muške i ženske turneje. "Želim da tenis bude veći. Želim da tenis bude relevantan u odnosu na druge sportove. Moramo se prilagoditi novoj generaciji, novoj tehnologiji, novom načinu na koji navijači konzumiraju sadržaj. Zato moramo da pojačamo našu igru, a jedini način da to uradimo je da se okupimo.”
Pilić, koji sada ima 83 godine, i dalje se čudi ogromnoj žrtvi koju su njegovi saigrači podneli za njega.
"Tada sam pomislio, možda Niki Pilić i nije toliko bitan", rekao je on. "Ali mi smo bili proizvodi, a ne možete imati turnir bez proizvoda. Ljudi nisu mogli da veruju da smo to uradili. Ali u tom trenutku smo dokazali da smo jako jaka grupa. Izgubili smo te godine, ali je rat dobijen.”
BONUS VIDEO
(MONDO)