Britanska novinarka napisala tekst o neprijateljskom odnosu publike na Vimbldonu prema Novaku Đokoviću
Novinarka britanskog Telegrafa napisala je tekst o Novaku Đokoviću nakon što je ogledala finale Vimbldina i najveću pobedu dosadašnje karijere Karlosa Alkaraza. Ona je priznala da se osećala čudno, ocenila da je malo ko navijao za Đokovića, kao i da neki zaista "mrze" srpskog tenisera. Pročitajte njenu analizu odnosa britanske publike na Vimbldonu sa najvećim teniserom svih vremena:
"Dok sam gledala Karlosa Alkaraza kako preuzima plašt teniskih kraljevića na Vimbldonu tokom vikenda, osetila sam se čudno usamljeno. Daleko od lože Novaka Đokovića, u kojoj je bila grupa žestokih momaka koji podsećaju na izbacivače iz noćnog kluba, malo ko je navijao (za Novaka) čak i kada je Srbin pogađao svoje najinspiranstvenije udarce. Nije čudno da je ironično stavio prst na uvo zbog nedostatka podrške. Podržavanje Đokovića je definitivno "ljubav koja se ne usuđuje da izgovori svoje ime".
"Poslednji put kada je neko ko nije Federer, Nadal, Marej ili Đoković osvojio Vimbldon, bila sam u osnovnoj školi i (britanska pop grupa) "S klub" bio je na top listi. Između Đokovića i slatkog nadobudnog Španca, trebalo je da želim da se to "davljenje" završi. Ali iz nekog razloga nisam"
"Đoković je verovatno Milvol teniskih velikana - 'Niko nas ne voli, ne marimo za to' (iako je tu još mnogo, mnogo pobeda koje će ostvariti). Mnogi ga zaista mrze - neki zbog toga što je odbijao da primi kovid-vakcinu tokom paranoje pandemije. Federerovi i Nadalovi navijači ga se gnušaju jer je pokvario tu 'Fedal' žurku i njihovu poteru za statusom najvećeg svih vremena. Iako je Đoković nadmašio obojicu kada su u pitanju rekordi, postoji osećaj da su njegove pobede manje zaslužene. Njegova funkcionalna i briljantno raznovrsna igra retko kad inspiriše kao igra njegovih rivala. Dejvid Foster Valas napisao je famozni esej o 'religijskom iskustvu' posmatranja kako Federer igra tenis"
"Uprkos svemu tome, postoji nešto privlačno u vezi sa Đokovićem. Onaj nagoveštaj žestokog nestašluka u njegovim očima, ta neumoljiva strast za igrom. Istina, ona nije uvek ispoljena u ispravnoj formi, jer razbija reket u besu o konstrukciju mreže dok mu finale izmiče iz ruku. Ipak, isto tako će aplaudirati protivniku za poteze koji ostavljaju bez daha i nikad, nikad neće slaviti njegove greške"
"Dok je toplo grlio novog šampiona, dirnula me je njegovo očigledno divljenje Alkarazu i šarmatno priznanje da je bio nadigran. Đoković deluje 'najljudskije' u velikoj trojci i nikad ne odaje utisak PR-generisanog proizvoda. On brine strastveno samo o svojoj igri, u dobru i zlu. I najbolje od svega, smeje se sebi i uživi se u igru 'zlikovca', dok veselo provocira gledaloce. Što se više navija za njegovog protivnika, on bolje igra. Publika na Vimbldonu se ne ponaša uvek besprekorno, ali u Đokovićevom slučaju, on je očigledno 'rastao' na toj mržnji. Svi žudimo za zlikovcima i zato je tenisu potreban Đoković", napisala je ona.