Par trenutaka nakon završetka najvećeg finala Sinsinatija svih vremena, Španac Karlos Alkaraz briznuo je u plač i nije mogao da se smiri - ni na klupi, ni dok je primao nagradu, ni dok je posmatrao svog brata u loži kako takođe plače... Posle meča, na konferenciji za novinare, svetski "Broj jedan" govorio je o tom detalju.
"Ponosan sam na sebe, rekao sam Đokoviću da ne znam zašto sam plakao jer sam se borio do zadnje loptice, skoro sam pobedio jednog od najvećih svih vremena u našem sportu. Ludo je trenutno pričati, ali napustio sam teren zaista, zaista srećan zbog onoga što sam uradio. Ponosan sam na svog trenera i na svoj tim zbog toga što sam uradio"-
"Danas je bilo veoma, veoma teško da igram protiv Novaka. U svakom poenu sam morao da igram po pet, šest, sedam lopti, trčao sam iz jednog ugla u drugi, svaki poen bio je težak. Uz vrućinu, koja je trajala skoro čitav meč, pokušavao sam da ostanem dobro iz fizičkog ugla, ali je teško. Ostavio sam zaista sve na terenu".
Alkaraz je posebno ponosan na jedno. "Za mene je sjajno to što on zna da svaki put kada bude igrao protiv mene, podsetiće ga na igranje protiv Rafe, najboljeg. To znači da smo na dobrom putu. Očigledno je da radim veoma, veoma dobro. Danas je bilo teško, uz sve na šta me je Novak primorao", dodao je on.