Novak Đoković otkrio sjajan detalj sa finala US Opena.
Novak Đoković gostovao je jutro posle osvajanja US Opena u jednom jutarnjem programu i izneo i dalje snažne utiske nakon osvajanja njujorškog grend slema trijumfom protiv Danila Medvedeva u nedelju uveče. On je pre svega otkrio da je odmah posle meča mislio na svoju ćerku Taru Đoković, koja mu je pružila veliku podršku i zato ju je zagrlio posle meča.
"Pomislim u tim trenucima - Bog je veliki. Osećam veliko rasterećenje i zahvalnost zbog tog momenta. Ljudi su me pitali zašto nisam slavio nakon poslednjeg poena, kad sam video da loptica odlazi u mrežu posle njegovog forhenda. Samo sam osetio veliko olakšanje i bio sam zahvalan za to što je gotovo. Prvo što sam želeo nakon što smo razmenili nekoliko reči na mreži bilo je da zagrlim ćerku. Ona je moj anđeo čuvar, ona je moja beba, duša, nisam znao da će tamo sedeti i da ćemo se gledati dok sedim na klupi. Kad god mi je bilo potrebno ohrabrenje, ona je bila tamo, stisnula bi pesnicu, nasmejala bi se... To me je 'topilo'. Bilo je stresno, pogotovo je drugi set bio napet i bilo mi je potrebno nešto. Tad sam je video i samo je kanalisala tu božansku energiju kroz mene".
Na konstataciju novinara da je na momente izgledao veoma umoran, da je spuštao ruke na kolena i da je najstariji koji je osvojio US Open, Đoković je odgovorio kroz osmeh: "Hvala ti što me podsećaš na to". "Bio sam veoma umoran. Iskreno, bio je to jedan od najdužih setova u životu. Fizički verovatno najnaporniji. I to je bio verovatno ključ meča. To da li vodite 2:0 ili je 1:1 može da napravi veliku razliku. Pamtim naše dugačke razmene pri rezultatima 30:30, on je 'oduzimao' moje noge, ja njegove i bio je veliki bonus to što sam osvojio taj set"
"Publika? Osetio sam podršku, bila je neverovatna atmosfera, to je najveći teniski stadion u našem sportu. Na 'Artur Ešu' bilo je više od 20.000 gledalaca i bila je velika čast biti na terenu. Zbog tih trenutaka igram, zbog toga svakodnevno guram sebe, ustajem, prolazim kroz svoju rutinu... Ako hoćeš da dođeš do nivoa grend slem finala, moraš da radiš i da podnosiš žrtvu. Zato 'guram' sebe svakog dana. Dao sam sve i bilo je neverovatno iskustvo".
Voditelji su mu priznali veliku skromnost, ali i glad. Na pitanje koji je savet sportistima koji su uspešni da ostanu tako "gladni", Đoković je rekao svoju "tajnu". "Mislim da je postavljanje ciljeva veoma važno za bilo šta. To je jedan od razloga zašto se ljudi poistovećuju sa sportistima, jer smo u stanju da prolazimo kroz najniže tačke, pa da dostignemo najviše visine u veoma kratkom vremenskom periodu - da li je to tenis, fudbal, košarka... Prolazimo kroz širok spektar emocija, prevazilazimo prepreke i to je nešto sa čim se ljudi poistovećuju. Jako je bitno jasno odrediti šta želiš, ko si, svi smo drugačiji...".
Naravno, neizbežna je bila i priča o njegovoj posveti Kobiju Brajantu. "On je bio sportista koji je ostavio tako duboku ostavštinu, bio mi je jedan od najvažnijih ljudi koji su me podržavali dok sam se vraćao iz povrede i nalazio način da opet budem na tom nivou. Savetovao me je, bio je neverovatan i '24' je posveta njemu"