Ivan Ljubičić je pod zastavom Hrvatske osvojio Dejvis kup, pamtimo i kada je bio treći na svetu 2006. godine iza Federera i Nadala, međutim malo ko zna da je 1979. godine rođen u Banjaluci. Bio je državni prvak SFR Jugoslavije sa nepunih 12 godina, međutim na početku rata je izbegao iz Banjaluke u Hrvatsku, zajedno sa majkom Hazirom i bratom Vladom. Otac Marko je ostao u Banjaluci još nekoliko meseci, dok se nisu svi skrasili u Sisku, pa Rijeci.. Pošto je želeo da nastavi da se bavi tenisom, morao je da ode u Italiju gde je nastavio da trenira, ali sa statusom "izbeglice".
Fotografiju "socijalne iskaznice", koju i danas čuva, Ljubičić je pre nekoliko godina podelio sa svojim pratiocima na Instagramu i tada su zapravo mnogi saznali da je njegovo detinjstvo bilo veoma teško: "Rođen sam u Banjaluci i sećam se da su iz dana u dan dolazili u školu i pokazivali mi - ovaj je Srbin, ovaj je Hrvat", pričao je u dokumentarnom filmu "Ljubo" koji je nedavno imao premijeru u Italiji: "Više od 20 godina sanjao sam o domu, osećao se kao da mi je detinjstvo ukradeno. Sećam se tog osećaja usamljenosti, nedostatka mogućnosti da dobijem neku vrstu orijentacijske tačke. Mislim da sam dostigao visok nivo u tenisu zahvaljujući teškoćama kroz koje sam prošao.“
Ljubičić je u dresu Hrvatske osvojio 11 turnira, uključujući i Dejvis kup, stizao je najdaže do polufinala na grend slemu (Rolan Garos 2006. godine), dok je jedini masters osvojio u Indijan Velsu 2010. protiv Endija Rodika. Nedugo potom, već 2012. je odlučio da se penzioniše, a oni mlađi ljubitelji tenisa ga možda bolje znaju kao trenera.
Nakon završetka igračke karijere, vodio je brigu o samo dve godine starijem Rodžeru Federeru (od 2016. do 2022. godine), a u tom periodu najviše se trudio da "skine" sa trona Novaka Đokovića. Dobro znamo da im to nije pošlo za rukom, iako je u tom periodu Federer osvojio tri grend slema, međutim dobro je poznato da je u isto vreme Nole uspeo da "skine" praktično sve rekorde koji su u vlasništvu Švajcarca.
Od odlaska u penziju, njega je kao trenera zaposlila Teniska federacija Francuske, ali neće biti iznenađenje ako ga ponovo budemo videli na ATP turu, pošto je prethodno i sa Milošem Raonićem pravio velike uspehe (bio četvrti na ATP listi). Sve to uspeo je uprkos teškoj životnoj priči.
"Otišao sam u Torino i tamo proveo tri godine. U početku nije bilo lako, htio sam se vratiti kući... Ali, malo-pomalo, priviknuo sam se, naučio jezik, dobro sam se osećao i počeli su stizati i rezultati", kazao je jednom prilikom Ljubičić.
Zanimljivo je da su Đoković i Ljubičić igrali jedan protiv drugog devet puta i sedam puta je Srbin bio bolji, a upoznali su se kada je Nole bio na juniorskoj akademiji kod Rikarda Pjatija. "Šta je razlika? Njegova odlučnost, njegova motivacija i vatra u očima... Njegova tvrdoglavost da uvek želi više. A sada ga hrani negativna energija. Konstantno traži balans, svakodnevno. To možete da osetite, da vidite. U jednom trenutku želi da oseti ljubav ljudi i traži je, u drugom mu je potrebna mržnja i traži je. Uvek traži načine da se stimuliše.Ali budimo iskreno - nikad ne bih pomislio da može da osvoji 23 grend slem titule. Nikad u životu!", pričao je Ljubičić.
"Kao junior, Novak je došao na akademiju sa Rikardom Pjatijem, a tamo sam bio i ja. Trenirali smo zajedno mesecima. Naravno da ste mogli da vidite da ima talenat, bio je pokretan i vrlo okretan. Ali na tehničkom nivou, bio je prosečan. Njegov bekhend je bio dobar, njegov forhend je bio problematičan, njegov servis je i dalje imao veliki prostor za napredak.. Nikad ne bih pomislio da u to vreme da će postati najuspešniji. To je veoma impresivno", prevario se "Ljubo".
BONUS VIDEO:
(MONDO - M.V.)