Olga Danilović napravila je najveći uspeh u dosadašnjem delu karijere i prošla je u osminu finala Rolan Garosa. Posle drame i tri odigrana seta pobedila je Donu Vekić - 0:6, 7:5, 7:6 (10:8). Posle toga pojavila se na konferenciji za medije, a interesovanje je bilo ogromno.
Došao je veliki broj stranih medija i upravo su prvo pitanja bila na engleskom. "Osećam se umorno i srećno. Izgubila sam prvi set sa 6:0 i delovalo je da će biti brzo. Uspela sam da izdržim te teške situacije, poene, dobro sam se držala. Srećna sam zbog prolaska", počela je Olga.
Meč je trajao tri sata i osam minuta, a svi su primetili traku koju nosi na desnom kolenu. "Flaster na kolenu je novi trend. To mi pomaže, imala sam neke probleme sa kolenom. Pokušavam da sklonim bol. Za sada je dobro, ostaće tu, jer radi."
U trećem setu igrao se super taj-brejk, do 10, a Olga je gubila sa 6:2 i onda je napravila veliki preokret (10:8). "Rekla sam sebi, da igramo već tri sata, da ne treba da razmišljaš o umoru, forhendu i slično, samo da idem poen po poen i to je dalo rezultat."
Jedno od pitanja bilo je i šta je za nju istorija, pošto je ispisala nove stranice svoje karijere ovom pobedom. "Moj trener mi uvek govori da je najvažnije da dobiješ poslednji poen, to je bila moja logika. Ovo je važna pobeda. Protiv Kolins sam pobedila, završila u 18.30 i saznala da sutradan u 11 igram novi meč. Ostavila sam telefon, odradila rutinu koju imam. Nisam dobro počela meč. Idem polako, moja igra je tu, igram protiv najboljih igračica. Borila sam se i kada nije išlo. Cela poenta meča je da veruješ u sebe. Ona je igrala odlično, ja sam igrala dobro, odlučilo je nekoliko poena. Moraš da veruješ u sebe i da ne odustaješ."
Britanski novinar je ovu konferenciju iskorostio da je ponovo pita o Novaku, što se njoj nije dopalo, ne zbog Đokovića, već zbog momenta u kom je došao da razgovara o toj temi. "Mnogo puta sam pričala o Novaku, nije problem da pričam o njemu. Ono što imamo u Srbiji, ne cenimo dovoljno. On je sjajan igrač, pričaću o svom uglu .On je sjajan kao čovek, za mene je najbolji igrač svih vremena, ponosno predstavlja svoju zemlju, priča sa nama često. Razgovaram sa njim o nekim problemima koje imam na dnevnom nivou, daje mi savete, da ne pravim iste greške kao on. Igrala sam na Junajted kupu sa njim, osetila sam olakšanje kada smo pobedili. Igrali smo zajedno i dobili smo meč. Nadam se da ćemo ceniti još više to što imamo. Vodimo privatne razgovor, ne volim da delim te detalje. Nije uradio ništa magično, u smislu da nije bilo neke magije, već se to vidi na terenu. Ono što radi deluje kao da je van ove planete. Proste stvari su u pitanju."
Po završetku meča počela je da plače. "To su suze olakšanja i sreće. Tri sata smo igrali, probajte da sedite na istom mestu tri sata i biće vam dosadno. Taj nivo stresa, ne znam da li je to zdravo na kraju dana. Sve izađe iz vas. Za mene je to bilo pravo olakšanje, osećaj da sam zaslužila to. Mnogo je meni to značilo, borila sam se za svaki udarac, vraćala sam sve što sam mogla. Osećaj ponosa, da upijem sve to. Da uživam. Posle Kolins nisam imala vremena da uživam u pobedi."
Poslednje pitanje na engleskom bilo je o tajni uspeha na Rolan Garosu. "Volim šljaku. Rođena sam na šljaci, na terenima u Evropi obično su tereni sa šljakom. Volim duge poene, da budem kreativna na terenu. Ne znam, to je nešto u čemu uživam u Parizu. Ne znam zašto i ne želim da znam zašto, jer je to deo magije. Svaki meč je kao blagoslov. Igranje na najvećim turnirima je blagoslov. Šljaka mi odgovara najviše. Uživam u tome i osećam se komforno, sviđa se to i mom kolenu", izgovorila je Olga.
Posle toga krenula su pitanja na srpskom i odmah se nadovezala na emocije. "Samo radost. Jedina stvar koja mi je prolazila kroz glavu. Prosto, taj neki momenat ponosa na sebe, da tako kažem. Šta sam izvukla danas, ne znam. Da me pitate kako, ne znam šta bih rekla. Kada god se izvuku neki ovakvi mečevi, ne znaš. To je nešto što te vuče da ideš dalje, da igraš da ne daš nijedan poen. Gotovo je, bravo, isplatilo se. Trud i rad, ne samo na ovom meču, nego generalno. Nisam odustala ni u jednom momentu ni kada sam izgubila prvi set sa nulom. To je najgora stvar koju možeš da uradiš."
Pre intervjua koji je dala na terenu Olga je stala na sred terena i samo gledala i upijala ambijent. Svi na stadionu "Simon Matje" bili su na nogama, aplaudirali, skandirali njeno ime... "Sigurno jedan od mojih najlepših teniskih momenata, za ovo se trenira, radi, za takve momente. Jedan od lepših. Prelep stadion, savršen za igru. Sigurno u top 3 momenta u karijeri."
Srpkinja je meč protiv Kolins završila u četvrtak oko 18.30, a organizatori su je stavili kao prvu na teren u petak. Po malo i čudna odluka. Otkrila je i šta je radila između tog perioda. "Kad sam saznala da igramo u 11, znala sam da moram sebe da pripremim na to, taj novi dan. Prelepa pobeda. Da dolazi nešto novo. Ostavila sam telefon, dobila sam pregršt prelepih poruka. Čula sam se sa bliskim ljudima, ugasila telefon, pogeldala seriju i zaspala što je pre moguće. Zaspala sam oko 11. Potrudila sam se da završim što pre."
Nisu joj kroz glavu prolazile neke posebne uspomene ili sećanja u momentima kada se lomilo. "Ne toliko. Kada god igraš, uvek znaš ko je tu stvarno za sebe. Igraš, ali znaš da imaš ljude koji su tu sa tobom i koji te podržavaju. Daje mi to i dodatni motiv. U momentu meča, ne razmišljam ni o čemu, samo da igram, da nastavim. Posebno u ovakvom meču. Nije bitno kakav je forhend, bekhend, da li me nešto boli. Samo da nastavim da igram i da dam sve od sebe, a onda posle meča dođu neki, ne mogu da kažem flešbekovi. Kada se čujem sa mamom, tatom, bude još draže i emotivnije."
Pobede u Parizu mogle bi da joj pomognu na rang-listi. Ako dobije i naredni meč projekcije kažu da bi mogla da se popenje do 80. mestu. Nije htela da priča o toj temi. "Ne znam, nema veze. Super je to, ti brojevi su zanimljivi, ali me ne interesuju", zaključila je Olga Danilović.
(MONDO - Nemanja Stanojčić)
BONUS VIDEO: