Olga Danilović nije uspela da prođe u četvrtfinale Rolan Garosa. Ima za čim da žali, pošto je protiv Markete Vondrušove (Češka) vodila u prvom setu sa 4:1 i na kraju ipak izgubila sa 6:4, 6:2. I na konferenciji za medije posle meča moglo je da se vidi koliko joj je teško to palo.
Pre razgovora sa srpskim novinarima dobila je dva pitanja na engleskom. "U ovom momentu, jer se tek završio meč, možda ne vidim sve jasno. Tužna sam zbog meča, ne mogu da kažem da se nisam borila i da nisam dala sve od sebe. Nije bio moj dan i to je to. Imam neke negativne stvari o sebi što se meča tiče, ali me nisu preplavile", počela je Olga.
Drugo pitanje bilo je o planovima za nastavak sezone. "Nisam pričala sa timom, to što sam prošla u četvrto kolo promenilo je planove. Ne znam hoću li igrati još jedan turnir na šljaci, pa na Vimbldon ili turnir na travi pred Vimbldon. Istuširala sam se i došla ovde, nisam ih videla."
Potom je došao red na pitanja na srpskom i prvo je bilo u vezi nervoze. Izgledalo je kao da je previše nervozna. "Postojala je pozitivna nervoza, koliko god da probaš da skkloniš misli, činjenica je da igraš osminu finala grend slema, da se dobro osećam. Možda sam bila nervoznija. Nisam se toliko više osećala nervoznije u odnosu na prethodna dva meča. Uslovi su bili potpuno drugačiji. Ovo je bilo jako sporo, tako je kako je, moraš da se navikneš na to šta te čeka na terenu. Udaram lopticu, ona ne ide nigde. Možda me to frustriralo. Neko ima u glavi plan, a taj plan na terenu, nekako loptica nije ona moja. Otišla je tamo gde sam htela, ali bez težine koju sam htela. Ne bih rekla da sam se osećala nervoznije. Bila je pozitivna trema, da nije, ne bi bilo u redu."
Računajući i kvalifikacije ostvarila je šest pobeda na pariskoj šljaci. Šta je potrebno da bi napravila dodatni iskorak? "Ne znam. Stalno se priča o tim iskoracima i koracima. Trudim se da igram najbolje gde god da igram. Kontinuitet je uvek falio. To je prva stvar u nekim delovima sezone... Falio je kontinuitet. Može to da se promeni. Daj Bože da moje telo sluša i da mi da da odigram još. Kada god je bilo nešto dobro, telo je patilo. Mene boli telo, zato što sam odigrala šest mečeva i ništa nešto što je strašno ili što me brine. Idem kući na oporavak. Da izdvojim jednu stvar, to je taj kontinuitet mečeva, rad je tu, ali falili su mečevi. To je najbitnija stvar. Kada dođu ti mečevi, onda u igri da vidiš šta fali, kada se vide ti drugi mečevi, uvek ima prostora za rad. Koleno mi je okej.
Organizatori turnira pravili su velike probleme igračima sa rasporedom mečeva, tako je protiv Done Vekić igrala prvi meč iako je dan ranije završila svoj duel kasno uveče. Sada je opet bila prva na programu, na stadionu "Suzan Lenglen". "Nisam najsvežija osoba na ovom turniru, to se sigurno i videlo danas. Ne znam šta je sa ovim vremenom, ovo je stvarno strašno. Više se ne zezam. Prvih par dana smo se zezali, sada više nije smešno, minus je napolju. Ljudi idu na letnji odmor, mi se smrzavamo. Nisam ponela toliko toplih stvari, ljudi u šorocu i majici, ja u jakni, kao eskim samo mi oči vire."
Dodatno je objasnila zašto je to problem. "I ovo je uticalo. Generalno vreme nije pogodno za moju igru, sporije je dosta, loptica nema tu težinu kao kada je sunčano. Mogla je danas ceo dan da pada, da se još malo odmorim. Nema izgovora. Uradila sam sve što sam mogla da se oporavim. Ovih šest mečeva, nisam igrala sat vremena, svaki je bio tri sata, to je uticalo."
U nastavku godine glavni ima samo jedan cilj da bude zdrava. "Zdrava. Čim čujem reč zdrava, to je to. Volela bih, prvo bih to volela. Mnogo sam se namučila, nisam puno pričala o tome. Ne pričam to na sva vrata. Imala sam mnogo teške periode. Najgora stvar je kada gledaš na TV-u kako igraju, a ja na ovoj ili onoj terapiji kod kuće. Volela bih da budem zdrava i da imam kontinuitet igre, samim tim će doći. Nikad ne volim da pričam da će sigurno da bude dobro ako budem igrala, ništa nije sigurno. Turnir je već gotov, svakog gosta tri dana dosta, idemo dalje ispočetka. To je to. Vodim se time, volela bih da mi se rang poboljša, može da bude i da sam tu. Ovo je svakako dobra motivacija."
Primetno je, kao i kod mnogih drugih tenisera i teniserki, da nije ista motivacija kada se igra meč na nekom od najvećih stadiona i turnira i kada su u pitanju manji turniri poput Čelendžera. "Drugačije je za mene i za tu protivnicu. Nije isto na Lenglenu. Drago mi je što na velike stadione i bitne mečeve, iako postoji nervoza, odgovaram na dobar način. Odgovorila sam na 4:1, dok lopta nije postala ogromna. To je dobra stvar. Loša je kada dođe manji turnir i manji teren. I jedno i drugo odigram vrhunski, trudim se da uđem u meč. To je meč kao meč. Igraju se dva seta, ako je 1:1 igra se treći, Isti je meč, samo druga atmosfera. Ovde možda kad butim set i 5:1, pa se vraćam, a na manjim turnirima te uhvati ta tuga. Imam 1000 mečeva gde sam se vraćala iz ludačkih rezultata. Ne bi bilo prvi put, lakše je igrati na ovakvim stadionima i sa ovakvom publikom, a ne kada ima troje ljudi pored terena, to je normalno", zaključila je Olga Danilović i dodala da bi volela da igra na grend slemu bez kvalifikacija, odnosno da od starta bude direktno u glavnom žrebu.
(MONDO - Nemanja Stanojčić)
BONUS VIDEO: