Novak Đoković ulazi u završnu etapu svoje karijere. Zna i sam da je relativno blizu odlaska u penziju, ali ne planira tek tako da se preda. Želi da nastavi da se bori, da nastavi da juri nove grend slem trofeje. Njegov sin Stefan prethodnih godina često je imao reket u rukama, pa su se mnogi tome obradovali.
Da li ćemo gledati novog Đokovića na teniskim turnirima? Možda... U oktobru puni 10 godina i kao i svako dete, zanimaju ga razni sportovi. "Verujem da su svesniji, tačnije svesniji nego što je ranije bio slučaj, posebno sin Stefan koji ima skoro 10 godina. Ne igra tenis toliko, ali mu se sviđa. Dopada mu se i košarka, atletika, skijanje", rekao je Novak u intervjuu za "La Nacion".
Možda bude teniser, možda skijaš, možda nešto treće, ko zna. "Kada sam ja bio mali obožavao sam da skijam, moj otac je bio skijaš, cela moja porodica takođe. Mnogo vremena sam proveo na planini na skijama, bio sam prošle zime sa sinom na skijanju. Pobedio je na jednom takmičenju, bilo je oko 30-ak dece i prvi put je pobedio, bio je baš ponosan, rekao mi je da želi da ostane na planini. Zato mi je važno da me gledaju kao oca u pravom smislu te reči, kao oca koji je kući, sa njima, koji ima rutine sa njima, da idemo u krevet, da se budimo, da idemo u školu, da pričam sa njima o životu, da se igram sa njima. Takva osoba želim da budem sa njima ,ne otac Novak Đoković koji sam van. Uradiću sve što treba da stvorimo takvu vezu. Deluje da ide dobro, videćemo."
Njihovo prisustvo na tribinama Novaku mnogo znači. "Ove godine smo bili zajedno na Olimpijskim igrama, osvojio sam zlatnu medalju i to je bio najemotivniji momenat u mojoj karijeri. Kada sam video suprugu, decu, emocije su postale još jače. Bio je to savršen scenario, kao neki holivudski film. Šta više mogu da tražim od Boga?", jasan je Nole.
"U tenisu samo 250 ljudi zarađuje"
Priznaje Nole da mu je tenis mnogo pomogao u životu i zato želi da pomogne i on drugima. "Tačno je, jasno je da mi je tenis spasio i poboljšao život i meni i mojoj familiji. Nemam sumnje da bi se i roditelji i braća složili sa tim, da je tenis glavni motiv koji objašnjava što smo ovakvi kakvi smo. Tenis je jedan prelep sport koji ti pruža šansu da vidiš svet, imaš neverovatne šanse, ali je takmičarski, težak, posebno zato što je individualan sport. Problem je što ako nisi među 100 najboljih, nećeš ništa da zaradiš. Tako ima 100 muškaraca i 100 žena, hajde da kažemo 250 ukupno u svetu tenisa koji mogu da žive od ovog sporta, a ovo je treći najpraćeniji sport na svetu i zbog toga mi u PTPA verujemo i želimo da damo doprinos da bi više ljudi moglo da živi od ovog sporta, to je naš konačni cilj.
Potom se vratio na kratko i na priču o ratu, o čemu je imao nešto dužu ispovest. "Ne znam da li znate da je Beograd grad u Evropi koji je najviše puta uništen i rekonstruisan. Ovaj grad ima neverovatan otpor, neverovatan duh i taj duh nalazim u sebi. Znam da sam mnogo puta pričao o ovome, ali to su rane od rata koje su otvorene i dan danas, postoji tenzija i dalje, ali možda sport može da bude nešto što može da približi ljude, da pokažu više empatije i da budu spremniji da oproste. Tu poruku uvek pokušavam da prenesem, ta iskustva iz devedesetih godina će uvek biti sa mnom, neće otići, ali moram da nastavim dalje. Ne mrzim nikoga zbog toga što se dogodilo, nikada neću to da zaboravim, ali mogu da oprostim i da gledam napred", zaključio je Đoković.
BONUS VIDEO: