Goran Ivanišević je najveći teniser u istoriji Hrvatske pošto ne samo da je osvojio Vimbldon, nego je sa reprezentacijom Hrvatske osvojio dve bronze na Olimpijskim igrama 1992. godine u Barseloni - i još Dejvis Kup 2005. Međutim, bilo je trenutaka kada su i te kako "pucale" varnice i nije hteo da nastupa za svoju zemlju.
Posebno burno bilo je u martu 1994. godine kada je Goran Ivanišević iz Indijan Velsa, poslao poruku selektoru Goranu Prpiću da neće igrati. Ali, odmah je bilo jasno da nije bio povređen. Postojao je daleko dublji problem koji su mediji na ovim prostorima to opisivali čak kao "teniski skandal", prosto jer se radilo o istupu kakav nije viđen u tenisu, pa čak ni od strane igrača "punog karaktera" kakav je Goran Ivanišević.
Šta je onda Gorana Ivaniševića nateralo da "odjavi" Hrvatsku, ako nije povreda? Prisećamo se tog dramatičnog trenutka u istoriji Dejvis kup reprezentacije Hrvatske.
Neću da igram za Hrvatsku i tačka
"Neću igrati u Dejvis kupu za Hrvatsku, i onako igram svake nedelje...", bile su reči Gorana Ivaniševića koje su "odjeknule" u javnosti uoči meča sa Norveškom u martu 1994. godine, kada je prvo pokušano da se kao izgovor koristi povreda, ali "Zec" nije mogao da izdrži i otkrio je javno problem.
"Dejvis kup sam uvek igrao iz najvećeg gušta, ali ga ove godine neću igrati dok se situacija koja se zakuvala ne reši", rekao je Ivanišević nezadovoljan zbog toga što je krajem 1993. potpisan čudan ugovor.
Po njemu, Ivanišević je uplatio Teniskom savezu Hrvatske (HTS) čak 150 hiljada maraka, a ništa nije odrađeno dovoljno transparentno. Želeo je Ivanišević da sazna gde je novac otišao, i nije mogao da dobije odgovor od predstavnika Saveza Bruna Orešara, bivšeg tenisera, a zatim i saveznog trenera Hrvatske.
"Ako sam uplatio 150.000 maraka Savezu, valjda imam pravo da znam gde je taj novac potrošen. Nema smisla i nije pošteno optuživati me da sam kriv za sve što ne valja u hrvatskom tenisu, a u celoj priči nisu pošteđena ni moja porodica, ni menadžer. Do sada sam uvek ćutao i igrao, ali više ne mogu da tolerišem da budem krpa o koju će svi da brišu noge", rekao je vidno besan Goran Ivanišević.
"Na moju odluku da ne igram mečeve protiv Norveške nije uticao ni moj otac, ni menadžer Tirijak. Doneo sam je sasvim sam i mislim da je potpuno ispravna odluka. Bez obzira na sve posledice po hrvatsku reprezentaciju...", zaključio je.
Bez njega u sastavu, Hrvatska je pobedila Norvešku 3:2.
Vratio se da podigne Dejvis kup
Iako je 1996. godine osvojio Hopman kup sa Hrvatskom, sve do 2005. morao je da čeka da osvoji Dejvis kup. U tom trenutku već se oprostio od reprezentacije, ali se vratio za finale sa Slovačkom. Nije igrao u finalu, pobedu Hrvatskoj su doneli tada mlađi Ivan Ljubičić i Mario Aničić, ali je od izuzetne važnosti bilo njegovo prisustvo u timu Nikija Pilića.
"Uvek sam voleo da igram Dejvis kup, da budem sa saigračima po nedelju dana i da se lepo zabavljam. Uvek je za mene to bio ponosan trenutak, kad predstavljam svoju zemlju. Kada smo 2005. osvojili Dejvis kup, ostvarili smo mnogo. Imali smo baš dobre igrače i sjajno je šta su uradili te godine. Sjajno je biti sa njima, pomoći sa par saveta. Bili smo pravi tim i bilo je sjajno iskustvo, nikada nisam mogao ni da pomislim da jće Hrvatska osvojiti Dejvis kup", pričao je Goran Ivanišević.
Interesantno je da je Ivanišević debitovao još 1998. godine za jugoslaviju, a potom je predstavljao Hrvatsku posle samostalnosti. Ukupno je ostvario 48 pobeda u dresu reprezentacije Hrvatske, dok je 15 susreta izgubio.
Izjava o "pucanju na Srbe" mu napravila haos
Goran Ivanišević je prethodnih godina kao trener Novaka Đokovića napravio čudo, postao je omiljen i u Srbiji, a pre toga je imao mnogo problema zbog navodne izjave da "voli da puca na Srbe".
"Prvi put sam u Adelejdu igrao 1992. goidne, čuvala me je specijalna policija, nisam mogao ni do toaleta da odem, a da me dvojica ne prate. U prvom kolu sam igrao protiv Šveđanina Kultija, bio je bolji i onda je u jednom delu meča na tribine došlo pet ili deset momaka, Srba. Počeli su da me psuju na najgori mogući način, pretili su da će me ubiti, zaklati, vređali su moju majku najgorim psovkama. Uzvratio sam im, meč je prekinut, oni su izbačeni sa tribina. Onda se dešava tragikomična situacija, umesto da ja budem taj koji ne može da pogodi teren, on nije mogao da se sastavi. Posle meča me pitao da mu objasnim šta se dogodilo", rekao je Ivanišević za "Politiku" u jednom intervjuu 2019. godine.
"Tokom nedelje su me specijalci pozvali na strelište i dail su mi poluautomatsku pušku da gađam mete koje su iskakale, ništa nisam pogodio. Novinari su saznali da sam bio tamo i pitali su me kako je bilo, odgovorio sam da je bilo super, ali da je bilo bolje da su umesto meta bili oni navijači sa meča. Novinar je preveo to kako je preveo, pogrešno. Jesam to izgovorio, ali se odnosilo na te navijače koji su me izludeli, vređali su mene, psovali mi majku. Nikada posle toga ništa slično nisam izgovorio niti sam imao takve izjave, niti sam govorio protiv sportista i ostalih ljudi".
"Trudio sam se da svaku šansu koristim za promociju svoje zemlje, svako je radio šta je mogao. Ispalo je kao da sam stvarno uzeo mitraljez i ubio 500 ljudi, a to nije tačno", zaključio je Ivanišević.
BONUS VIDEO: Pogledajte gostovanje Žarka Paspalja u podkastu "Priča za medalju"