Bivša teniserka Jelena Dokić objavila je u "Večernjim novostima" čitulju za svog oca Damira Dokića. On je preminuo inače još 16. maja i javnost je za to saznala tek u ponedeljak, a Jelena Dokić je sa svojim bratom Savom obavestila rodbinu i prijatelje da će sahrana biti održana u četvrtak, 22. maja u Vrdniku.
"S velikom tugom, obaveštavamo rodbinu i prijatelje da nas je 16. maja 2025. napustio naš dragi i voljeni otac. Sahrana će biti obavljena 22. maja u 14 sati na Novom groblju u Vrdniku. Zauvek ćeš biti u našim srcima i mislima", navodi se.
Za sada nema informacija da li će i Jelena Dokić doći na sahranu pošto inače živi u Australiji godinama unazad.
U kakvim je odnosima Jelena Dokić bila s ocem?
Damir Dokić je godinama bio trener Jelene Dokić i pomogao joj je da kao tinejdžerka dođe do samog svetskog vrha, ali daleko od toga da je u pitanju bajkovita priča. Psihički i fizički zlostavljao je svoju kćerku koja je o tome kasnije otvoreno pričala, pokazujući tako drugim roditeljima šta ne smeju da rade sa svojom decom.
"Prihvatila bih svako zlostavljanje, bilo šta na ovom svetu da ne prođem kroz to lično, da mi to ne oduzme moje ljude. Australijanci i moji navijači i svi koji su uvek navijali za mene, da nije bilo potrebno 10 ili 15 godina dok nije izašla moja knjiga da bi oni saznali istinu i koliko zaista volim Australiju", ispričala je ranije Jelena Dokić koja se inače preselila u Australiju i odlučila da nastupa pod njihovom zastavom.
"Kada sam počela da igram tenis i udarila prvu lopticu, otac me je tukao. Stvari su postajale gore iza zatvorenih vrata... Posle tog polufinala Vimbldona sam sedela u sektoru za igrače, plakala. Otac je vikao da sam obrukala porodicu tim porazom. Nije mi dozvolio da odem u hotel, već mi je rekao da se snađem, da spavam na ulici ili šta god, da ne mogu da se vratim. Nisam imala gde, ostala sam tu, čekala da svi odu i spavala sam u tom sektoru za igrače. Našli su me usred noći jer su tada čistili taj sektor", prepričala je Jelena.
"Otečene i krvave potkolenice, u modricama. Cele noći sam bila šutirana oštrim cipelama zbog poraza. Imala sam samo 17 godina. Dan-danas osećam bol u potkolenicama zbog tog prebijanja. Zbog svake rane postoji ožiljak. Preživela sam, ali nažalost ne preživi svaka žena ili devojka i to je mučna stvarnost. Pričam sve ovo zbog njih, za njih se borim, za one koje nemaju glas".
BONUS VIDEO: