Novak Đoković stao je na korak do finala. Izgubio je od Janika Sinera u polufinalu Vimbldona (6:3, 6:3, 6:4) i videlo se da nije u stanju da pruži veći otpor. Povreda ga je mučila, nije mogao da se kreće ni da igra onako kako zna i ume. Otvorio je dušu pred novinarima na konferenciji.
"Nažalost, povrede me stižu. Zdrav sam bio toliko dugo. Sada moram da izvučem maksimum iz ovoga što mi je ostalo. Smeta mi jedino taj fizički aspekt, tu sam, igram, ali telo ne želi da sluša", počeo je Novak.
Vidi i on da može da igra i dalje na najvišem nivou, da igra u samim završnicama grend slemova, ali...
"Mogu da igram dobro, pokazao sam to, kada sam spreman i svež mogu, ali onda dođem do polufinala i tu me čekaju Siner ili Alkaraz. U ovakvom fizičkom stanju je nemoguća misija dobiti meč. To me najviše tišti i nervira. Ali, šta je tu je. Nije ovo momenat da se žalim. Bilo bi stvarno ružno od mene da se žalim na povrede i na to kako nemam sreće, kada sam imao 20 godina vrhunske karijere, oborio sve moguće rekorde. Samo sada osećam tu neku gorčinu posle poraza. Gledajući tu neku širu perspektivu, veoma sam zadovoljan."
"Nisam ni pomišljao da predam"
Novinare je zanimalo i da li je Đoković razmišljao možda da preda meč, pošto je jasno bilo da ne može da pruži pravi otpor Sineru.
"Nisam ni pomišljao na to da ne izađem na teren, zato što nisam imao toliko loš osećaj i to da ne mogu da stanem na nogu i slično. Nisam mogao da treniram u četvrtak, a danas jesam i osećaj je bio dobar. Bilo je tu neizvesnosti kako će noga da se ponaša, ali je zagrevanje dobro prošlo. Nisam se doduše previše rastrčavao, ali kad je krenuo meč...
Jedan pokret bio je dovoljan da shvati da nije u stanju da igra polufinale kako bi trebalo.
"Sredinom prvog seta sam napravio nekoliko dinamičnijih pokreta sa forhend strane, odgurnuo sam se sa leve noge i osetio sam pogoršanje. Prvih šest-sedam gemova je bilo dobro, ali se posle tih par situacija stanje pogoršalo. Imao sam, nažalost, puno tih nekih pucanja mišića i povreda u poslednje vreme i uspevao sam da se vratim relativno brzo. Verujem da do US opena mogu da se dovedem u red da budem u optimalnom nivou da igram."
"Izađeš na teren i igraš, u mojim godinama..."
Imao je Đoković pred sam kraj emotivno izlaganje o svemu kroz šta je prošao.
"Dosta sam neraspoložen da pričam sada o bilo čemu, stvarno posvećujem svom telu mnogo vremena, to vidim kao način života, ne kao obavezu. Volim zdrav način života, sportista sam, volim taj velnes svet, imam otvoren um, volim da implementiram neke nove stvari koje mogu i telo i um da mi podignu na viši nivo, da zadržim korak za mlađim igračima koji biološki imaju veliku prednost na mene i to se vidi. U poslednjih godinu i po dana, četiri od šest slemova sam imao probleme sa povredama zbog kojih sam ili predavao mečeve ili odigrao kao danas, samo da završim meč, tako da je to frustrirajuće. Izađeš na teren, igraš polufinale grend slema, u mojim godinama.... To su možda poslednje prilike, sve su ređe, onda ti telo ne dozvoljava da igraš i da se krećeš na nivou na kom želiš. Slemovi i mečevi na tri dobijena seta postali su velik izazov za moje telo, zaključio je Đoković.
BONUS VIDEO: