Najbolji bosanskohercegovački teniser Damir Džumhur (33) prisetio se perioda iz 2022, kad je doživeo jedan od najtežih perioda u životu. Posle Rolan Garosa mu je dijagnostikivan akutni pankreatitis. Momak rođen u Sarajevu otkrio kako se borio da problemima koju su mu promenili život.
"Da nisam bio mlad i inače zdrav, ne znam da li bih preživeo. Počelo je nakon što sam izgubio meč prvog kola kvalifikacija od Fernanda Verdaska u Parizu. Imao sam ogromne bolove u stomaku i nakon što sam kontaktirao doktora, otišao sam u bolnicu. Dijagnostikovali su mi akutni pankreatitis i brzo me prebacili na odelenje intenzivne nege, gde sam ostao šest dana", započeo je Džumhuh za ATP.
"Dani su bili dugi, posebno na početku. Bol me je jednostavno ubijala, tako da nisam mogao da spavam osim ako mi ne bi dali jake lekove protiv bolova. Noći su bile jako duge i vreme nije delovalo kao da prolazi. Doktori nikada nisu shvatili kako sam oboleo. Nažalost, dogodilo se iznenada. To je moguće, ali su šanse vrlo male za nekoga ko je zdrav i ne jede loše ili ne pije mnogo", objasnio je teniser.
"Tražio sam da me premeste u Beograd"
"Moj sin Luka rođen je prethodnog oktobra i umesto da uživam u životu s njim, bio sam u bolničkom krevetu u drugoj zemlji, ne znajući šta me u budućnosti čeka. Tražio sam da me premeste u Beograd jer smo pronašli zaista dobrog doktora o kojem smo čuli mnogo dobrih stvari, a želeo sam i da budem bliže porodici. Doktori u Parizu su bili protiv toga jer su mi rekli da nisam baš u formi da idem bilo gde. Nisam razumeo koliko je moja situacija ozbiljna."
"Ti doktori su ljudi koji su mi spasili život - ne mogu im dovoljno odati priznanje za to. Ali u tim teškim trenucima mnogo toga vam prolazi kroz glavu i očajnički želite da budete s onima koje volite. Moj prevladavajući osećaj bila je potreba da budem kod kuće", objašnjava Džumhur.
Posle mesec dana u Francuskoj, Džumhur je prebačen u Beograd gde je proveo još dve i po nedelje.
"Tada sam uspeo da doživim jedan od najljepših trenutaka u svom životu, a to je bio susret s mojim sinom. Dozvolili su mi posete kada su me izvodili s intenzivne nege i dok je najsretniji trenutak u mom životu bio kada se Luka rodio, drugi je bio kada sam ga video u toj bolnici. Bilo je teško vreme, ali saznanje da živiš za nešto je potpuno drugačije. Deca su posebna i daju ti energiju koju niko drugi ne može. Jedan od razloga zašto se još uvek takmičim je taj što imam nekoga za koga ću se boriti i o kome uvek razmišljam, čak i kada nije sa mnom na turnirima. Uvek ga imam u glavi i to je najbolja stvar koju mislim da iko može dobiti."
Od 23. pozicije do 243.
"Nakon više od 20 dana, pušten sam iz bolnice i tada je počeo oporavak. Za doktore, uspeo sam da se prilično brzo oporavim. Ali za mene, to je bilo vrlo sporo. Izgubio sam 11 kilograma i kada sam izašao imao sam samo 55 kilograma. U tom trenutku nisam razmišljao o tenisu i nisam znao kako ću se vratiti. Nisam čak ni znao da li ću se uopšte vratiti. Teniseri su toliko navikli da budu fokusirani na svoje igre i rezultate, ali ja sam bio sretan što sam živ", iskren je naš teniser.
U tom periodu Džumhur je sa 23. pozicije sveta pao na 243. "Kada sam počeo da se osećam bolje i kad sam povratio deo kilograma, pala mi je na pamet pomisao da bi bilo lepo da ponovo počnem da vežbam i takmičim se. To mi je jednostavno u krvi - volim da se takmičim i činim sve što mogu da pobedim"
"Do avgusta te godine pao sam na 243. mesto na ATP rang listi, ali važno je da sam se vratio na teren. To je bio početak putovanja koje smatram godinama povratka, kada sam činio sve da se vratim tamo gde sam već bio. U 2018. godini sam dostigao 23. mesto na svetu.Samo povratak među 100 najboljih činio se nemogućim i nisam mogao ni da zamislim da se ponovo popnem blizu vrha ovog sporta. Ali pre godinu dana sam se vratio među 100 najboljih, a sada se približavam 50 najboljih, što je sjajno", završio je Džumhur.
Bonus video: