Otac bivše teniserke Jelene Dokić preminuo je u maju ove godine, Damir je sahranjen 22. maja na groblju u Vrdniku i na njegovu sahranu ona nije došla. Nije se ni očekivalo da će da dođe, posebno zbog zlostavljanja i svega što je pretrpela od njega tokom odrastanja. Jednostavno, nije mogla to da učini.
"Nisam osećala da moram da idem. To je kraj, gotovo je. Ne opraštam mu i ne moram da mu oprostim, ali ovo je za mene velika stvar što ću reći. Ne mrzim ga. Morala sam da pronađem sebe. Padaš, grešiš, po milion puta, ali je to okej ako se podigneš milion i prvi put. Nisam žrtva, ne tražim sažaljenje i saosećanje. Meni je bitno da neko ko prolazi kroz nešto slično vidi sa sam uspela da izađem iz svega toga i da kaže 'Znaš šta, ona je uspela, možda i ja mogu da uspem'. To je poruka", poručila je Dokićeva gostujući na australijskoj televiziji "ABC".
Mnogo toga je preživela. Pričala je otvoreno o tome, priznala da su joj kroz glavu prolazile i najcrnje misli, da okonča sebi život. Srećom, uspela je da pronađe snagu, da se izbori i da se vrati na pravi put. Sada ima dečka i počinje neki novi život.
"Zlostavljanje je počelo sa šest godina"
Prepričala je Jelena neke od užasnih detalja iz svog detinjstva. Sve je počelo kada je uzela reket u ruke sa samo šest godina...
"Moram da prihvatim to i da se pomirim sa tim da me otac nikada nije voleo. Verujem da ne možete to da uradite svom detetu ako ga stvarno volite. Napunila sam šest godina, počela da igram tenis i zlostavljanje je već tada počelo. Već sa 9-10 godina sam bila brutalno pretučena udarana, šutirana u glavu do te mere da sam ostajala iz svesti. Tada smatraš da ne vrediš. Pokušala sam da se pomirim sa njim dva-tri puta, ali nije bilo moguće. Teško je pomiriti se sa nekim ko ne pokaže ni trunku kajanja. Zapravo je rekao da bi to ponovo uradio. Bili smo udaljeni deset godina", zaključila je Jelena Dokić.
BONUS VIDEO: