Novak Đoković nije uspeo da dođe do finala Vimbldona. U polufinalu ga je zaustavio Janik Siner (6:4, 6:4, 6:4). Posle engleskog dela na konferenciji za medije je pričao i sa srpskim novinarima u Londonu i posebno mu je zasmetala konstatacija o "ultimativnom cilju - osvajanju 25. grend slema u karijeri."
"Nije ultimativni cilj. Mnogo me ljudi opterećuje, ljudi koji su u mom da kažem drugom krugu bliskosti i mediji. Razumem stvarno da ljudi hoće da osvojim 25. slem, želim i ja, ali nije ultimativni cilj. Dajte ljudi malo da stavimo stvari u perspektivu. To je stvarno počelo malo da me nervira. Jer, kao da sebi nisam dovoljan, onda mi neko drugi stavlja dodatni teg. Kao da nije dovoljno 24, nego mora 25 slemova, nije dovoljno 100 turnira, nego mora 110, nije dovoljno 400 nedelja kao prvi na svetu, nego 1.000. Hajde malo da proslavimo, da se radujemo zbog postignutog i da budemo malo skromniji, realniji i zahvalniji, počeo je Novak.
Nastavio je u istom tonu.
"To je moj podsetnik sebi, jer mi je stvarno više muka da pričam o tome kada će 25. slem. Šta ako ne dođe nikad? I, šta tad? Da li je onda karijera neuspešna. Zato bih odjavio tu rečenicu ultimativni cilj, jer meni to nije ultimativni cilj. Jeste prioritet i cilj da budem što spremniji, da igram najbolje na slemovima. Ponavljao sam to kao papagaj kroz celu karijeru i zbog takvog pristupa sam ostvario sve. U 20 i nešto godina karijere rezultati na slemovima govore o tome koliko mi znače i kako sam igrao na njima. Mogao sam da osvojim još pet slemova, imao sam mečeve u rukama, a mogao sam i da izgubim pet gde sam dobijao nemoguće mečeve, to je sve život i sport."
"To je realnost koju teško prihvatam"
Pričao je posebno i o treninzima i načinu pripreme za meč.
"Nije to samo mentalna snaga, ali ako si tog jutra povraćao, imaš vrtoglavicu, nemaš reakciju, sve je u magli... Ljudi ne znaju, a to se dešava svima. Uvek očekuju da si najspremniji, što je nemoguće. Moguće je da uvek daš svoj maksimum, ali se te okolnosti menjaju iz dana u dan i meni u poslednjih par godina donose neke nove izazove sa kojima se suočavam. To je realnost koju mi je najteže da prihvatim. Da jedan dan odradim fenomenalno i na treningu i na meču, pa sledeći kao da nisam u svojoj koži. Kao da sam potpuno drugi čovek. Valjda se biološki neke stvari menjaju, ima oscilacija. Trening je jedno, meč je drugo, ali se vežbaju stvari na treningu, da bi ih osetio u rukama i na reketu, ako ne osećaš, onda je problem."
Zastao je na kratko, pa nastavio.
"Nisam ovde da sedim i da kukam, to su moji izbori, svesno donosim te odluke, jer volim da sam na terenu. Ja anticipiram, znam gde će lopta da ide, mentalno sam spreman, a telo je usporeno. Osećao kao da si za pola koraka sporiji od rivala i to me izluđuje. Nastavljam da imam taj mentalitet optimiste, da trasiram sebi put i predstavljam svoju zemlju najbolje što mogu, videćemo dokle ću da doguram."
"Bio je dominantan, ali ja hoću trofej"
Svestan je i Đoković da je Siner bio jednostavno mnogo bolji rival na terenu.
"Moglo je da bude još gore, tri puta po 6:4. Znao sam da možda mogu da osvojim set ako doguram do taj-brejka, možda bi se njemu neke stvari pomutile. Ipak, bio je previše dominantan i bolji igrač. Polufinale Vimbldona jeste dobar rezultat, ali je za mene trofej samo najbolji rezultat. Pokušavam da nađem balans u glavi i da kažem sebi da je ovo što radim u ovim godinama posebno i dobro i da idem dalje", zaključio je Đoković.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: