Klimatolog Vladimir Đurđević smatra da je sasvim realno da se i Srbija nađe na udaru razornih tornada.
S obzirom na to da će leto 2023. godine ostati upamćeno po superćelijskim olujama ne čudi što sve češće može da se čuje mišljenje meteorologa i klimatologa da nije isključeno da nas u bližoj budućnosti pogodi i tornado.
Klimatolog Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), kaže da se klima očigledno menja, da dolazi do zagrevanja cele planete, tako da klimatski sistem dobija sve više energije. "Zbog zagrevanja okeana, samim tim i površine zemlje, dolazi do povećanog isparavanja i vazduh sadrži više vodene pare koja je često inicijator i pokretač povećavanja konvektivne energije u samom vazduhu, te dolazi do jačih vertikalnih struja kao što smo imali slučaj sa superćelijskom nepogodom ili mezociklonom 19. jula ove godine. Tada dolazi do izrazitog spuštanja vazduha u prizemnim slojevima i njegovog rasipanja na samoj površini zemlje, kada se pojavljuju vetrovi olujne i orkanske jačine, od preko 25 metara u sekundi",kaže Pejanović.
Kada se govori o mogućnostima pojava tornada i iznad Srbije, on napominje da nekoliko uslova treba da bude ispunjeno: da postoji temperaturni gradijent sever-jug, da bude izražen na visinama pet-deset kilometara, i u okviru takvih sistema se pojavljuju mlazne struje, zone sa izrazitom kinetičkom energijom horizontalnog vetra, da u prizemlju imamo pregrejan vazduh i da bude obezbeđeno prisustvo vodene pare.
"Često onda imamo i prisustvo grada na površini. Kada pričamo o klimi u budućnosti ona će se i dalje zagrevati, jer ne uspevamo da napravimo sistem na globalnom nivou za smanjenje gasova sa efektom "staklene bašte", tako da će doći do daljeg povećanja temperature, i daljeg povećanja vodene pare u samom vazduhu.
Međutim, kako se severni krajevi više zagrevaju nego južni, zbog klimatskih promena ne možemo da kažemo da ćemo imati povećani broj superćelijskih nepogoda, mezociklona koje često prate i tornada u prizemlju. Dakle, ne bi trebalo da bude povećanja ovakvih nepogoda, ali ćemo zbog povećanja sadržaja vodene pare imati povećanu konvektivnu energiju, i kada se i dese retki slučajevi superćelijskih oluja možemo imati i veće brzine, odnosno, pridružene tornade", objašnjava klimatolog.
U Španiji, Italiji, Slovačkoj, Nemačkoj... pojavljivala su se jača tornada, dok su nešto manje izraženi kod nas, na zapadnom Balkanu i u Rumuniji. "Kod nas su češće zabeležene pojave pijavice iznad mora ili trombe iznad kopna, ali to su zone od nekoliko metara ili desetine metara, a velika prava tornada idu i po nekoliko stotina metara u prečniku ili čak nekoliko kilometara.
Trombe su se kod nas pojavljivale svuda, i po meni bi ove zone i za jače pojave trebale da budu označene kao što je zabeleženo tokom poslednje superćelijske nepogode. Od Slovenije preko Hrvatske, naročito Slavonije, zatim Vojvodina, severna Srbija, pa dalje na istok. Upravo zbog toga što imamo dovoljno vodene pare, pogledajte u Beogradu se u poslednjih 30 godina količina vodene pare u vazduhu povećava sa 12 grama po kubnom metru na 15, i to će biti sve izraženije kako nam se klima menja", poručuje Pejanović.
I klimatolog Vladimir Đurđević smatra da će se u narednih 30 godina klima promeniti u istoj meri u kojoj se promenila u zadnjih 150 godina i da je sasvim realno da se i Srbija nađe na udaru razornih tornada, sličnih onom koji je pre nekoliko godina pogodio Češku. Objašnjava da će se povećanje intenziteta vremenskih nepogoda dogoditi zbog toga što topliji vazduh može da primi veću količinu vodene pare, a jedan stepen povećanja temperature znači da u tom vazduhu može da se nađe sedam odsto više vodene pare.
"Pošto je danas atmosfera toplija za jedan stepen onda u proseku ima sedam odsto više vodene pare nego što smo pre imali. Zbog toga olujna nevremena mogu da budu razornija. Mogu prvo da proizvedu veću količinu kiše, a mogu i druge efekte koji su vezani za olujno nevreme, a to su veće količine grada, intenzivniji frontalni sistemi na obodu oluja koji imaju jake vetrove, tako da i udari vetra mogu da budu jači", rekao je Đurđević za "Danas".
To može dovesti i do pojave razornih tornada u Evropi, ali i na području Srbije. "Razorni tornado nije nešto što treba da isključimo kao nemogući događaj na našem području, pitanje je manje više vremena, ako se desilo u Češkoj desiće se i kod nas, a kad će se desiti to ne možemo da znamo. Može se desiti u naredne tri godine, a može se desiti tek za 20 godina, ali u nekom trenutku i mi ćemo da budemo "izvučeni iz šešira" u smislu da na našem području možemo da očekujemo tako razorno nevreme", kaže Đurđević.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Blic)
