PROGNOZA ZA AVGUST! DA LI ĆE BITI SUPERĆELIJSKIH OLUJA? Evo koliko nas tropskih dana očekuje - Detaljan broj

Početak avgusta donosi povremene pljuskove uz temperature oko proseka, bez uslova za velike vrućine.

Kurir/Nenad Kostić

Jul su obeležile superćelijske oluje, a mnogi se pitaju da li nam isti scenario preti i tokom avgusta i kakvo će vreme biti u ovom mesecu.

Meteorolog Marko Čubrilo kaže da trenutno deluje da posle toplog, ali nestabilnog kraja ove sedmice, početak avgusta donosi povremene pljuskove uz temperature oko proseka, bez uslova za velike vrućine. Prema njegovim rečima, leti svaka oluja može doneti grad i na kratko veoma jak vetar, a one koje se mogu desiti tokom avgusta neće biti ni blizu razorne kao one koje smo doživeli prošle i pretprošle sedmice.

"Faktori koji su neophodni da bi došlo do superćelijske oluje kod nas se ne poklapaju često i u Srbiji nemamo pojavu tih oluja svaka dva ili tri dana. Zato je vrlo neobično što smo ih imali jednu za drugom prethodnih dana. Nama sutra i oko 27. jula stiže malo konkretnije osveženje koje će rashladiti ne samo zemlju i prizemlje, već i gornje slojeve u atmosferi i onda će energije biti manje, što znači da je manja opasnost od jakih oluja. Recimo, pre dve sedmice se energija potrošila najviše na grad, a sada je bilo manje grada, i vetar je bio izraženiji", kaže Čubrilo.

Avgust, kaže Čubrilo, neće biti topao kao jul, ali će biti topliji od proseka. Najverovatnije da neće biti toplotnih talasa od nekoliko dana sa temperaturom većom od plus 37 stepeni i u poređenju sa julom će biti prijatniji, uz češće kiše. "U avgustu ćemo i dalje ćemo imati letnje temperature do plus 32 stepena u nizu od tri do četiri dana, a zatim će uslediti osveženje i ponovo će posle biti toplo. Vreli intervali se ipak neće javljati tokom avgusta. Ni tropske noći neće biti više tople kao sada. Razlog tome je što ne može noćna temperatura ostati visoka ako je dnevna niža", kaže Čubrilo.

"Da li će nestabilnosti u avgustu biti rušilačke i strašne to niko sada ne može da kaže. Još smo u letnjem periodu, biće vrućina, biće letnjih pljuskova, a koliko će biti snažni to ćemo da vidimo", zaključuje Marko Čubrilo.

Prema izgledima vremena za prvu polovinu avgusta, na sajtu RHMZ, navodi se da 1, 4, 9, 10. i 11. avgusta postoji mogućnost da pada kiša uz grmljavinu, dok je za 4. i 9. avgust najavljen i vetar. "Očekuje se topao avgust, sa srednjom avgustovskom temperaturom vazduha iznad višegodišnjeg proseka i sa odstupanjem do +2 stepena. Srednja avgustovska temperatura vazduha biće od 22 do 24 stepena u nižim predelima, u brdsko-planinskim predelima od 15 do 19 stepeni. Srednja maksimalna temperatura biće od 30 do 32 stepena u nižim predelima, a u planinskim predelima od 19 do 25 stepeni. Broj tropskih dana sa maksimalnom temperaturom vazduha većom od 30 stepeni, u nižim predelima, biće od 10 do 15, u Beogradu 10, a na planinama do pet tropskih dana. Tokom avgusta se prognozira količina padavina prosečnih vrednosti u većem delu Srbije, dok se na krajnjem jugu očekuje suficit padavina", piše u biltenu RHMZ za avgust.

BONUS VIDEO: 

This browser does not support the video element.

nevreme  Kurir televizija

(MONDO/Blic)

- Za sada nema naznaka da se mogu očekivati serije superćelijskih oluja, jer su parametri trenutno drugačiji u odnosu na protekli period. Neće se ista oblast stalno hraniti energijom i mlazna struja neće boraviti iznad istih predela, već će se zajedno sa brzopokretnim, hladnim frontom, premeštati - kaže Marko Čubrilo za „Blic“ i naglašava da sledi svežiji period zbog čega neće biti uslova i energije za snažne i silne oluje.

- Faktori koji su neophodni da bi došlo do superćelijske oluje kod nas se ne poklapaju često i u Srbiji nemamo pojavu tih oluja svaka dva ili tri dana. Zato je vrlo neobično što smo ih imali jednu za drugom prethodnih dana. Nama sutra i oko 27. jula stiže malo konkretnije osveženje koje će rashladiti ne samo zemlju i prizemlje, već i gornje slojeve u atmosferi i onda će energije biti manje, što znači da je manja opasnost od jakih oluja. Recimo, pre dve sedmice se energija potrošila najviše na grad, a sada je bilo manje grada, i vetar je bio izraženiji - kaže Marko Čubrilo.