Nakon superćelijskih oluja koje su opustošile Balkan, na red su došle nepodnošljive vrućine i požari, a odmah za njima i razorne poplave na jugu Evrope, najpre u Španiji i Italiji, a potom u Grčkoj, Turskoj i Bugarskoj. Razlog se krije u jednom - omega-blok.
Čini se da meteorolozi širom sveta imaju nikad više posla da objasne sve fenomene koji u poslednje vreme običnog čoveka teraju da sa zebnjom gleda u nebo. Poslednji u nizu je spomenuti omega-blok, a u pitanju je fenomen koji se, najprostije rečeno, pojavljuje kad nastanu polja visokog pritiska. Ona su bitna na prelazu iz leta ka zimi, jer se staraju o ujednačavanju temperature između tropskih i polarnih regiona.
Ali, ponekad se omega-blok javlja usred leta ili zime. Kad meteorolozi čuju za ovaj pojam, obično znaju da ih čeka mnogo posla. Omega je uporna i stabilna – trenutno se nad centralnom Evropom drži polje visokog pritiska “ograđeno” poljima niskog pritiska nad severnim Atlantikom i istokom kontinenta.
Vremenska mapa tada veoma podseća na poslednje slovo grčkog alfabeta po čemu je fenomen i dobio ime.I evo ga nad Evropom, kako je to Mika Rantanen, finski doktor meteorologije, slikovito opisao - "u svom svom sjaju".
Meteorolog Ivan Ristić kaže da je početkom septembra došlo do promene meteorološke situacije - bilo je velikih vrućina i požara, a zatim je usledio razvoj visinskih ciklona i tamo gde je leto bilo sveže sa puno kiše, došlo je do porasta temperature. To je slučaj na području Engleske, delu Francuske, u Danskoj, delu Nemačke, i to se u meteorologiji zove omega blok.
"Fenomen se zove omega-blok zato što visinske meteorološke mape, odnosno, geopotencijal na 500 milibara, izgleda kao slovo omega. Imamo dva visinska ciklona, jedan je nad Španijom, drugi je iznad Grčke, u Jonskom moru, i imamo afrički anticiklon. To je taj greben, potkovica, slovo omega", objašnjava.
Prema njegovim rečima, vreo afrički vazduh izaziva sada rekordne temperature u Engleskoj. Polako se omega sistem narušava kako cikloni slabe, i sa Atlantika stiže svežiji atlantski vazduh koji će promeniti vreme, a najpre u Engleskoj i u zapadnoj Evropi.
"Afrički anticiklon se pokreće prema nama tako da će sledeće nedelje kod nas doći do porasta temperature. U utorak i sredu sledeće sedmice temperature u našoj zemlji će biti od 30 do 34 stepena, najtoplije će biti u Vojvodini i Mačvi, Somboru, Loznici i Leskovcu", kaže meteorolog Ristić.
Već u četvrtak, prema njegovim rečima, imaćemo pad temperature. "Dodatno je snagu dva ciklona pojačala i temperature Sredozemnog mora koja je ove godine četiri stepena viša nego što je to uobičajeno. Na primer, temperatura Jadranskog mora obično bude između 23 i 25 stepeni tokom celog leta, a sada smo imali temperature od 27 do 29 stepeni Celzijusa. To je izazvalo i superćelijske oluje, zatim i poplave koje su bile u Sloveniji, Austriji, delu Hrvatske, a posle malo i kod nas, a evo donele su poplave i Grčkoj gde je oboren rekord i na Pilionu je palo skoro 750 mm kiše za dan-dva", kaže Ristić.
Pojašnjava da su ovogodišnje najveće vremenske neprilike nastale zbog povećane temperature mora što je retka pojava. "Nema pravila kada će se javiti omega-blok sistem, a sada kada se javio imamo problem jer imamo dva jaka ciklona, i zato je bilo toliko padavina, dok je u središtu “potkovice” toplo. U pitanju je geopotencijal na 500 milibara, retka pojava, nije standardna i nije vezana za godišnja doba. Važno je pomenuti topli vazduh iz zapadne Evrope koji prave rekordne temperature za ovu godinu", objašnjava Ristić i napominje da očekuje da sledeće sedmice u delovima Srbije bude hladnije za pet stepeni nego tokom prethodnog toplotnog talasa.
Posledice omega-bloka su šarene. U centru bloka, recimo u Nemačkoj, dolazi do miholjskog leta jer polja niskog pritiska prolaze daleko, preko Sredozemlja. Ali južna evropska poluostrva, Pirinejsko, Apeninsko i Balkansko, iskusila su epske kiše jer se uporno drži polje niskog pritiska nad njima.
Hladniji vazduh sa severa sudara se sa vrelim vazduhom Sredozemlja, isparavanje mora snabdeva polje niskog pritiska dodatnom snagom, slede oluje i lokalni pljuskovi. Nakon dugog sušnog leta, ispucala zemlja nije su stanju da upije te vodene mase. Još su požari prethodno progutali mnogo vegetacije koja inače zadržava vodu. Posledica su razorne poplave i klizišta.
Teško je reći koliko će potrajati ovaj blok, ali prognoza za Balkan je još uvek rđava. Meteorolozi kažu da bi tek početkom ili krajem iduće sedmice atlantska polja niskog pritiska mogla da promene prilike.
U Grčkoj je ponovo sunčano i padavine se ne očekuju, a prema rečima Ivana Ristića turisti mogu do 19. i 20. septembra da očekuju sunčano i lepo vreme. "Ali ako idu u delove koji su bili poplavljeni treba da obrate pažnju na mulj, a najbolje je da izaberu destinacije koje nisu pretrpele veliku štete tokom nepogoda", upozorava Ristić.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Blic)