Temperatura u mesecu julu prešla je kritični prag, za koji su naučnici upozoravali da svet ne bi smeo da ga prekorači. Kako će izgledati leto sa globalnim zagrevanjem od 1,5 stepeni, imali smo priliku da vidimo tokom meseca ispunjenog toplotnim talasima širom planete.
Naučnici dugo upozoravaju da planeta ne bi trebalo da dostigne globalno zagrevanje od jednog i po stepena, ali se to dogodilo u julu koji je prema mnogim istraživanjima bio najtopliji mesec otkada se temperatura meri. Evropska služba za klimatske promene "Kopernikus" saopštila je da je globalna temperatura u julu 2023. bila oko 1,5 stepeni Celzijusa viša od predindustrijske ere. Ova objava stigla je nakon niza toplotnih talasa koji su u pojedinim zemljama izazivali čak i smrtne slučajeve. Temperatura okeana takođe je u porastu, a naučnici iz "Kopernikusa" upozoravaju da je jul 2023. bio samo nagoveštaj onoga što nas čeka.
Prag od 1,5 stepeni Celzijusa smatra se ključnim jer naučnici navode da je u pitanju prekretnica za planetu Zemlju. Ako ga pređemo, šanse za ekstremne toplotne talase, suše, poplave, šumske požare i nestašice hrane postaju sve veće. Upravo je ovaj prag određen Pariskim sporazumom iz 2015. godine, sa ciljem smanjenja štete koju planeta trpi zbog klimatskih promena.
Ovaj prag se ne prati po danu ili meseci, jer su naučnici zabrinuti da će globalna temperatura biti viša tokom dužeg vremenskog perioda. Poređenja radi, u 2022. se svet zagrejao za 1,2 stepena Celzijusa.
"Prelazak ovog praga temperature za dan, nedelju dana ili jedan mesec, nije isti kao i prelazak u dugoročnom proseku. Važno je da pratimo koliko često, i u kolikom vremenskom periodu, prekoračujemo taj prag", rekla je naučnica Rebeka Emerton iz "Kopernikusa" za "Si-En-En".
"Kako temperatura raste, tako će efekti biti sve ozbiljniji", upozorila je ona.
Od 30 najvrelijih meseci otkad se mere temperature, čak 19 njih bilo je u poslednjih osam godina. Ako svet nastavi da se zagreva, sledi nam još ekstremnije vreme od onog koje smo do sada iskusili.
Klimatski fenomen El Ninjo se i dalje razvija, i svet može da očekuje još više temperaturnih rekorda bez presedana.
"Čak i ako se klimatska kriza ne ubrza, već nastavi sadašnjim tempom, videćemo još dana, nedelja, meseci i godina sa rekordnim temperaturama. Osetićemo i druge efekte na sistem naše planete. Trebalo bi da radimo sve što je u našoj moći da bismo smanjili emisije štetnih gasova i ograničili buduće zagrevanje", zaključila je Emertonova.
BONUS VIDEO: Da li u Srbiju stižu poplave?
(MONDO)