Bata Kameni je snimio više od 500 filmova i serija, u kojima je bio ili kaskader ili glumac, a sarađivao je sa mnogim bardovima domaće i svetske kinematografije.

RTS je podsetio da je Bata Kameni osnovnu školu završio u Beogradu, a potom je izučio automahaničarski zanat. Ipak, prekretnicu u njegovom životu predstavljala je prijava na konkursu za kaskadere u filmu "Dugi brodovi".

Za potrebe filma ofarbao se u plavo, što je za ono vreme bilo čudo.

"Imali smo čak i potvrde, zvanične dokumente od produkcije da smo ofarbani u plavo zbog potreba snimanja filma 'Dugi brodovi'. Ide milicioner ulicom i zaistavi te i pita: 'Što si ofarban u plavo?'. A mi mu pokažemo taj dokument, na kojem je bio i pečat", ispričao je u jednom intervjuu.

Posle toga je snimao film za filmom. Stanojevića su iz milošte i zbog posla kojim se bavio ubrzo prozvali Bata Kameni.

Jedna od kultnih scena domaće kinematografije je iz filma i serije "Balkan ekspres". Bata Kameni je glumio nemačkog oficira, a Toma Zdravković je, kao pevač u restoranu, odbio da peva "Lili Marlen". Bati je, po narađenu, zapalo da bije Tomu.

"Nisam ga tukao! Izgledalo je kao da ga bijem, ali nisam. Taman posla", ispričao je godinama kasnije Bata Kameni.

Pričao je da je zbog Tome Zdravkovića imao probleme sa komšijama, koji su ga napadali.

"Govorio sam im: 'Ma, ljudi, to je film, nije stvarno', a oni meni: 'Sram te bilo, kako si mogao da ga biješ'".

TO JE OVA SCENA

Ali, u "Otpisanima" zaista jeste lupio šamarčinu Draganu Nikoliću - "Prletu" (na onim čuvenim stepenicama)

"Je l' znaš, bre, da me još boli vilica, rekao mi je Gaga sutradan. Ma, bili smo super prijatelji", prisetio se Bata.


Ni sam nije znao koliko je povreda imao. Snimao je sa slomljenim rebrima, lomio je rame tri puta, zglobove... "Ničeg mi nije žao. Boli me jedino što nisam mlađi, jer bih još radio", govorio je Bata.

Sarađivao je sa velikanima svetskog filma, kakvi su Džon Hjuston, Klint Istvud, Li Marvin, Andželikom Hjuston, Ričard Barton, Enton Edvards, Kirk Daglasom...

Za doprinos filmskoj umetnosti bio je često nagrađivan, a dva najznačajnija priznanja su nagrada za životno delo na Filmskom festivalu u Nišu i plaketa za izuzetan doprinos jugoslovenskom filmu Jugoslovenske kinoteke.

Preminuo je posle kraće bolesti u Beogradu.