Velikan, iza kojeg su ostale brojne istorijske uloge, nije nikada igrao jedino u pozorištu za decu da ne bi "onako glavat plašio klince". Podsetite se najboljih uloga!
Veliki srpski glumac Ljubomir Tadic roden je na današnji dan, 31. maja 1929. godine.
MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!
Imao je svega 15 godina kada je stao na scenu teatra "Joakim Vujic" u Kragujevcu. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju upisao je 1949. u Beogradu u klasi Joze Laurencica i vec naredne godine dobio prvu rolu u Narodnom pozorištu. Tokom duge i plodne karijere Ljubomir Tadic je igrao na pozorišnim scenama Beograda, Novog Sada, Subotice, Dubrovnika, Sarajeva, Zagreba, Podgorice, ostavivši za sobom više od 150 uloga.
"Jedino u pozorištu 'Boško Buha' nisam igrao. Nisam mogao, ovako glavat, da plašim decu", našalio se Tadic na svoj racun.
Bio je glumacka gromada, kako u pozorištu, tako i na filmu, televiziji i radiju. Možda baš zato što mu je otac bio nastavnik istorije, tek Tadic je neke od svojih najupecatljivijih uloga ostvario tumaceci glavne role u istorijskim delima.
U vecnu slavu Ljubomira Tadica izdvojili smo pet filmskih uloga po kojima cemo ga pamtiti, a ispod teksta cekamo i vaše komentare - u kojoj vam je bio omiljen.
1. MAJOR KURSULA (MARŠ NA DRINU, 1964)
Tadic je jednu od svojih najupecatljivijih uloga ostvario u ratnom filmu "Marš na Drinu" režisera Živorada Mitrovica, a scena koju svi pamtimo je sam kraj kada je zapravo prvi put u domacem filmu izgovorena psovka.
"Po scenariju je trebalo i ja da odem na konju sa Gavricem, ali ja sam voleo da ostavim Kursulu tamo na Ceru. To je nekako lepše, jer sam voleo tog Kursulu, tu ulogu, tu licnost. Lepo napisana licnost, lepo postavljena. I ubedivao sam Žiku da treba da poginem, a Žika se nije složio sa tim. Pošto je ekipa bila kompaktna, svi su bili sjajni tamo, a bio je Duško Piros sa kojima sam bio veliki prijatelj, on je pirotehniku pravio, pa sam Duška animirao da tu upali dve-tri granate. Našao sam jedan koren tamo i gospodina Milorada Markovica, on je snimao, zamolio da li on hoce? On je rekao da hoce. I mi smo to snimili u jednom kadru kad se završilo snimanje. Dogovorili smo se, stavio kameru gospodin Markovic, i ja treba da utrcim, Duško Piros da opali iza mojih leda tu granatu, on me udari po ledima, ja da se naslonim na jednu granu, dodem na taj koren da sednem i pogledam u Drinu. Medutim, meni se koporan od one granate upali i pocne nešto da me pece po ledima. Ja se okrenem tamo pogledam i kažem: "Drino... j*bem ti" i spustim glavu kao da sam mrtav. I kažem njima: "Gasite! Gasite!" Kaže: "Cekaj još malo da traje kadar" (smeh) Oni me onda obore i ugase mi onaj koporan pozadi. Nije mi ništa bilo. Medutim, dode pregled materijala i na pregledu bio je umetnicki direktor Radoš Novakovic gledao to zajedno sa Žikom, koji se naljutio na nas. Ja nisam bio nego su mi pricali. I odjedanput je taj kadar bio, ali to se nemo snimalo, mi smo nasinhronizovali, i Radoš pita Žiku: "Šta ovo Ljuba kaže?" "To su oni sami tamo nešto muvali, ne znam ko je podvalio to, bezveze je to". "Pa šta kaže Ljuba u tom kadru?" "Pa kaže: 'Drino j*bem te'. Kako to može da kaže?" To je prva psovka, to nije moglo da se pojmi da neko opsuje. Radoš skoci pa kaže: "Žiko to je kraj filma! Pa to je super!"... i tako su oni umontirali i tako bude kraj filma. Nije bilo ono na konju odlazimo u dalji rat, zasvira "Marš na Drinu" i onda se završi. Taj kadar mnogi pamte, a naknadno sam morao da dolazim iz Dubrovnika da nasinhronizujem. Ja sam putovao po svetu, bio u Australiji, Americi, Kanadi...i svi oni imaju te kasete i gledaju te filmove, i svi govore i citiraju...", prisetio se Tadic u jednom intervjuu.
2. SAVA KOVACEVIC (SUTJESKA, 1973)
Ni (uz "Bitku na Neretvi") najpoznatiji jugoslovenski film sa tematikom NOB-a nije mogao da prode bez Ljube Tadica, koji je tumacio lik narodnog heroja Save Kovacevica. Film "Sutjeska" atraktivno je režiran, prepun spektakularnih i napetih ratnih prizora, ali uz prikaz borbi, film se podjednako fokusira na psihološke dileme vrhovnog zapovednika, kao i na potresne sudbine pojedinaca zahvacenih vrtlogom rata.
3. MITKE (KOŠTANA, 1976)
Režiju i scenario za TV film "Koštana" potpisao je Slavoljub Stefanovic Ravasi, a po istoimenom delu Bore Stankovica. Pored Mitketa koga tumaci Ljuba Tadic, Koštanu igrala Snežana Savic.
4. SULTAN MURAT I (BOJ NA KOSOVU, 1989)
Možemo polemisati koje su sve bolje Tadiceve filmske uloge od ove, ali prema teoriji velikih brojeva gotovo sigurno smo ga najviše puta gledali u ulozi sultana Murata. Krenemo li da nabrajamo glumacku ekipu (Miloš Žutic, Gorica Popovic, Voja Brajovic, Žarko Lauševic, Branislav Lecic, Bogdan Diklic, Ivan Bekjarev, Petar Kralj, Milan Gutovic, Bata Živojinovic...) jasno je da nikome nije bilo lako da ostavi upecatljiv trag u filmu snimanom povodom 600 godina od Kosovske bitke.
5. EFENDI MITO (NECISTA KRV, 1996)
U prici o vranjanskim lepoticama, propadanju hadžijskog sveta, patrijarhalnom društvu i najdubljim ponorima u mislima coveka, Ljuba Tadic i Rade Šerbedžija imali su glavne uloge. Sedam godina nakon Tadiceve smrti emitovana je i TV serija, koja je nažalost najviše pažnje pobudila zbog golišave Svetlane Ražnatovic.
"Onaj Ljuba Tadic, mnogo dobar covek, na 'leb da ga mažeš, a svi ostali pored njega oblizuju brkove", opisao je mnogo godina kasnije Stojan Stamenkovic Saglam, vlasnik kuce u kojoj je snimana "Necista krv".
Da ne zaboravimo i pozorišne uloge Ljubomira Tadica, koji je ostao upamcen kao Sin u "Staklenoj menažeriji", Soljoni u "Tri sestre", Rogožin u "Idiotu", Azdak u "Kavkaskom krugu kredom", Oderer u "Prljavim rukama", Vladimir u "Cekajuci Godoa", Ser u "Garderoberu". Cak tri puta u karijeri odigrao je Šekspirovog "Kralja Lira".Upravo to mu je bila i poslednja uloga u Ateljeu 212, nekoliko meseci pre smrti. Njegovo tumacenje uloge Sokrata u monodrami "Odbrana Sokratova i smrt"‚ je master klas glumackog umeca. Upravo audio-zapisom cuvenog Sokratovog monologa zavšena je njegova komemoracija.
"No vreme je da krenemo, ja u smrt, a vi dalje kroz život. Ko od nas ide bolje, to niko ne zna".
Njegovoj sahrani prisustvovali su ansambli svih pozorišta, kao i državni zvanicnici. Telo Ljube Tadica pociva u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju, a dela su mu vecna i još žive medu nama.
