Wonder Woman (2017)
Režija: Peti Dženkins
Uloge: Gal Gadot, Kris Pajn, Robin Rajt
Distributer: Blitz

Loša vest za ljubitelje filmova nastalih prema superherojskim stripovima - "Čudesna žena" je glupost velikih razmera. Znam, nije trebalo da bude tako i sve je nagoveštavalo drugačiji rezultat, ali filmska sekcija DC-ja nas je opet ostavila zbunjenim i razočaranim. Film nije čak ni najbolji u DCEU (DC Expanded Universe) franšizi, ako to uopšte iko može da zamisli. A slike su izgledale dobro, zar ne?

N,o čim su počele da se kreću, sve je otišlo dođavola. Debi Čudesne žene (uzgred, zašto je distributer insistirao na prevodu naziva filma i same heroine? Superčovek, Čovek šišmiš? Nisam primetio da su ostali likovi imali takav tretman) u Supermen/Betmen filmu je bio najbolji momenat tog neuspelog poduhvata, fotografije i trejleri su obećavali, ali u pozadini svega toga, kao inspiratori ovog mediokritetskog (da budem fin) filma, čini se da su stajali nesposobni i gramzivi producenti iz DC-ja i Vornera.

Zamisao je, pretpostavljam, bila da se od Amazonke Dajane stvori model uzorne žene, normalne, nezavisne, tradicionalne, ali i moderne, politički besprekorno ispravne, naivne, ali inteligentne, senzitivne i emotivne, snažne, nepobedive, neuništive, samouverene heroine. Angažovana je upečatljiva Gal Gadot, sa dovoljno interesantnom biografijom (Mis Izraela 2004, bivša pripadnica izraelskih vojnih snaga, trener borilačkih veština), rediteljska palica sa sve budžetom od preko 100 miliona dolara je takođe uručena ženi (Peti Dženkins, koja je tako postala tek druga žena u istoriji kojoj je poveren takav budžet nakon što je slična sredstva imala Ketrin Bigelou 2002. za "K-19&" - a uskoro će i Ava Duvernej i Niki Karo ući u to društvo) i onda su svi pomislili kako je to dovoljno.

Ali nije, naravno, nije ni blizu. Dobar film nije samo lepa slika i hipsterski PR.

"Čudesna žena" najviše liči, ako je ovako poređenje uopšte moguće, na "Kapetana Ameriku - Prvog osvetnika". U oba filma pratimo priču o samom poreklu lika i njihov odlazak u rat u kojem će se, logično, boriti na strani saveznika. Naravno, nepravedno bi bilo dalje ići u ovom poređenju, ali ono se nekako samo nameće.

Dajanu upoznajemo dok je još dete, nestašno dete u svetu inače neukrotivih Amazonki, žena ratnica stvorenih od strane bogova sa Olimpa u cilju zaštite ljudskog roda. Ona je poluboginja, izvajana od gline, ćerka Ipolite i Zevsa. Njen smrtni neprijatelj je Ares, njen polubrat.

Na Temiskiri, Rajskom ostrvu sakrivenom od pogleda običnih smrtnika, Dajana izrasta u moćnu ratnicu, ali kada nevidljivu barijeru nekako probije američki pilot i špijun Stiv Trevor, njen idilični odnos sa majkom i ostalim Amazonkama potpuno će se poremetiti. Dajana prvo spasava Stiva od sigurne smrti na dnu mora (nešto kao Mala sirena), a zatim i odlazi sa njim u svet sa one strane, u kojem bukti Veliki rat. (Ovaj rat bi trebalo da se odnosi na Prvi svetski rat, ali proizvoljna i aljkava rekonstrukcija konstantno otvaraju to pitanje. Eh, da je to jedina konfuzna stvar u ovom filmu).

Dajana zna da se ona u stvari ne bori protiv Nemaca, već protiv prerušenog Aresa. Sa sobom nosi štit i mač koji jedini imaju neki efekat protiv takvog božanskog protivnika, ali kako i svi znamo, boj ne bije svijetlo oružje, zar ne? A srce naše heroine veliko je kao kuća.

Toliko je veliko da autori filma to ne prestaju da nam saopštavaju nijednog trenutka. I to direktno, kroz njene reči da samo ljubav može da spase čovečanstvo i da deca ne smeju da stradaju, da samo ljubav može da nas sačuva, da u srcu nosimo ljubav celog sveta... Stvarno, ne preterujem, kao da je Pepe Imaz pisao esej o religiji ljubavi.

Scenario, a posebno dijalozi, najveći su problem ovog filma, a kada je tako nešto problem, onda ništa drugo nije u stanju da popravi štetu. Problem je što ni te druge stvari, u "Čudesnoj ženi" ne funkcionišu. Gal Gadot nije džabe bila vojnik i izabrana lepotica - osim harizmatične pojave i upečatljivog izgleda (tokom filma N. je uporno pokušavala da se seti na koju domaću folk divu je Gadot najviše podseća), ova gluimca zaista nema ništa drugo da ponudi, što je dosta loša stvar za jedan film. Ni ostatak glavnog kastinga nije ništa značajnije bolji, a isto važi i za izvikane vizuale i ostale efekte; čak je i CGI uglavnom jadan i neubedljiv.



Poslednji minuti filma, kada konačno više nema potrebe da nas ubeđuju u ljubav i samo ljubav i kada napokon presahne ta sada već nesnosna težnja DC-ja za komičnim elementima i nategnutim duhovitostima koje nisu nikome duhovite, "Čudesna žena" počinje da se približava obrisima solidnog filma. Akcione scene tada postaju makar delimično uzbudljive, sporedni kasting konačno proradi, čak i specijani efekti postanu uzbudljivi. Prekasno u svakom slučaju.

Pored strepnje pred još jedan DCEU poduhvat koji nas očekuje ove godine ("Justice League"), ostaje i zanimljivost nad kojom bi svi koji se bave produkcijom ovakvih blokbastera trebalo da se zamisle. Kratka istorija ženskih superherojskih filmova je i blizu liste najgorih superherojskih filmova uopšte - "Catwoman", "Elektra", "Supergirl" i "Wonder Woman", kao jedina četiri primerka (kojih sam ja mogao da se setim) je više nego tužna lista, opominjuća u svakom slučaju. Na televizijama je situacija za nijansu bolja i to pre svega zahvaljujući skorašnjim serijama "Jessica Jones" i naročito "Agent Carter", ali opšta slika je generalno jako loša. 

Finansijski, ali i kritički uspeh "Čudesne žene" (iskreno se pitam kako) ohrabriće producente da sada još jače krenu u istraživanje ženskih stripovskih junakinja i to je jedini jasan i konkretan trag koji ovaj film ostavlja za sobom. Sve ostalo je za ekspresni zaborav.

ocena:

Ja: **

N, G i M: 0-2