Gledali smo ovaj film "milion" puta i nikad nam nije dosta. I uvek se smejemo na iste fazone. I nikad nam neće dojaditi.

Kultni film Slobodana Šijana po drami Dušana Kovačevića "Maratonci trče počasni krug", bizarna je priča o porodici Topalović i pet generacija muškaraca koji drže pogrebno preduzeće u srpskoj palanci.

Mnogi nisu odmah prepoznali da je Dušan Kovačević bio inspirisan primerom SFR Jugoslavije, države koja se raspala.

Josip Broz Tito je Pantelija na umoru, a pogrebno preduzeće "Dugo konačište" je zapravo "socijalistička država", koja se drži na okupu još neko vreme kada Tito/Pantelija umre, ali pitanje je dana kad će se raspasti.

"Umro si pred sam kraj svog života", glasi jedna od najcitiranijih rečenica iz filma, baš kao što je i "najveći sin naših naroda i narodnosti" umro "pred sam kraj svog života" .

Zapravo, ceo film "Maratonci" jeste aluzija na Titovu sahranu i sve ono što se dešavalo u tadašnjoj SFRJ i ono što bi moglo da se dogodi (i dogodilo se).

Mnogi su, pak, videli veliku sličnost likova iz filma "Maratonci" sa junacima stripa "Alan Ford"...

Epske scene tokom sahrane Pantelije, Đenkino spaljivanje u novom krematorijumu, čitanje testamenta ("ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti"), kupanje sobarice i deda Maksimilijana, i mnoge druge, doprinele su da "Maratonci" pređu okvire srpskog i postanu regionalno voljeni film, kojima je mnogima broj 1 u nabranjanjima najomiljenijih.

Jedna od zanimljivosti u vezi sa filmom je i glumac-amater Stanojlo Milinković iz sela Grabovac kod Svilajnca. On u "Maratoncima" ima epizodnu ulogu, kada iz bunara vadi mrstvo prase. Reč je o istom glumcu koji je u filmu "Ko to tamo peva" vikao: "Buši, hahaha, buši!".

Stanojlo je, inače, radio kao limar, a prvi put je zapažen na audiciji za film "Najlepša soba" 1978. Pojavio se kao sporedan glumac u četiri filma Slobodana Šijana. Stanojlo je živeo čak 91 godinu (od 1909. do 2000. godine).

"I pored kromanjonske face, imao je neverovatnu inteligenciju, i taj spoj bio je mnogo smešan", rekao je reditelj Šijan jednom prilikom.

Na predstavljanju restauiranog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, bili su oni koji su kreirali ovo kultno ostvarenje domaće kinematografije.

Među njima i najmlađi Topalović - Mirko, odnosno sjajni glumac Bogdan Diklić. Ali sada sa, kako je rekao, 32 kilograma viška.

"Jugoslave, ala si ga opravio!", rekao je Diklić direktoru Jugoslovenske kinoteke Jugoslavu Panteliću, citirajući jednu od čuvenih rečenica iz filma "Maratonci", aludirajući na digitalizovanu verziju filma.

Ulogu u filmu dobio je zahvaljujući - fudbalu!

"Igrali smo fudbal u nekom nebuloznom terminu od 23h do pola 1 i onda bismo otišli u Klub književnika i tamo smo žučno raspravljali ko je kriv za koji gol. Tamo su sedeli i Boža Nikolić i Šijan i angažovali su me. Božo, sećaš se toga... Šiki (Šijan) ni ne zna ko sam ja. Mislim, ovako kad me vidi sad sa ovim stomakom", nasmejao je Diklić sve u punoj sali Kinoteke.

Zanimljivo, Diklić je tek večeras dobio specijalnu plaketu Kinoteke koja mu je dodeljena 2012. godine!

Pisac komada Dušan Kovačević izrekao je pred publikom najpre ovu rečenicu: "Najlepše od svega večeras je što smo svi živi".

Potom je nastavio: "Nažalost, većina glumaca iz ove sjajne generacije više nije sa nama", a salom se razlegao veliki aplauz.

"Mene ova digitalizacija podseća na čoveka koji je kupio novo odelo i ima osećaj da je ponovo mlad", dobio je Kovačević novi aplauz.

Muziku za film pisao je sjajni Zoran Simjanović koji je ispričao anegdotu. "Kad sam video scenario, znao sam da će to biti muzika za grobljanski orkestar, pa smo angažovali orkestar Garde, koji je svirao po sahranama. Jednog dana kasne, sat, dva... Kad su konalčno došli, ja onako besan, pitam: 'Pa, gde ste dosad?'. Odgovoriše mi: 'Pa, imali smo tri 'UZEMLJENJA'".

Psiholozi su odavno objasnili da to što određeni film ili seriju možemo da gledamo besomučno nije samo zato što nam se to dopada, već i što je to na neki način "zicer" da ćemo se u trenucima kada nas spopadnu neke "crne misli", dobro zabaviti, odagnati "tamne oblake", ponekad to radimo iz navike, ali ima i do sete - gledajući određena ostvarenja, prisećamo se svog detinjstva, mladosti, trenutaka koje smo provodili sa osobama sa kojima smo ih pratili. Asociraju nas na neko drugo bezbrižnije vreme i drage ljude, pa ih zbog toga gledamo i nekoliko godina, pa i decenija nakon premijere.

"Maratonci", svakako, jesu jedan od takvih filmova!

"Nešto sam baš računao - prošlo je 47 godina otkako je komad napisan, najvažnije je, bar za mene, da sam doživeo da je ovaj film, čini mi se, aktuelan kao onda kad je bio pravljen. To je najznačajnije da jedan posao nije uludo rađen", rekao je Dušan Kovačević za MONDO u petak uveče u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ovaj film se gleda iznova i iznova. Imate li vi objašnjenje zašto nam daljinski upravljač uvek ostane na kanalu na kojem se emituje?

"Nemam konkretno objašnjenje, ali mislim da su se sklopile neke dobre stvari. Pre svega, taj komad je igran pre filma u Ateljeu 212, mnogi glumci su igrali u pozorištu pre filma i bili su dobro pripremljeni za snimanje, a jedna od najvećih vrednosti je ta sjajna generacija glumaca. Bojim se da se teško može ponoviti takav sklop".

Da li ste se uplašili što ste "pogodili" razboj društveno-političkih događanja, što ste imali, na neki način, predskazanje?

"Moram da vam kažem da se nisam bavio tim filmom kasnije, jer sam išao iz posla u posao i već sam radio neke druge stvari i filmove. Bilo mi je lakše, uslovno govoreći, kad sam pisao 'Andergraund' (Podezmlje, film Emira Kusturice), jer sam ga pisao paralelno sa ratom... Bilo, ne ponovilo se".

U jednoj od antologijskih scena ovog filma, kada čitaju Pantelijin testament, jedna rečenica glasi - 'Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti? Da li ovu rečenicu možemo da parafraziramo i kažemo - "ko je NAS poznavao, ni pakao mu neće teško pasti"?

"To je jedna od tih scena iz 'Maratonaca' koje se konstantno ponavlja i simbolična je na više načina. Vidim da se u medijima često neke replike i neke cele scene upotrebljavaju kao komentar na današnje vreme".

Da li današnji svet živi u paklu ili ga stvaramo?

"Svet iz godine u godinu pokušava da napravi nešto bolje, a ustvari strah me je da je veći deo sveta u paklu.  Ove pretnje ratovima i čudima... to je kucanje na vrata pakla".

Reditelj Slobodan Šijan za MONDO kaže da sami zaključimo i protumačimo da li je rečenicu iz testamenta možemo da primenimo na ovo vreme u kojem živimo.

"To je otvoreno delo, možete ga tumačiti kako vi smatrate za prigodno", dodao je.

Upitan da li može da objasni taj fenomen što volimo da pogledamo ovaj film nebrojeno mnogo puta, Šijan kaže da je sticajem okolnosti gledao ovaj i neke druge svoje filmove po mnogim festivalima i da je, kad je bio mlađi, interesovalo kako publika reaguje.

"Ali, dojadi i to vremenom", dodaje.

Da li biste izabrali iste glumce i istu podelu ulogu?

"Da su živi verovatno bih, ali... idemo dalje, ovo je bilo pre 36 godina", odgovorio je Šijan.

U svakom slučaju, i dan danas, 36 godina posle prvog emitovanja filma, prepričavaju se mnogobrojne replike iz filmova i koriste se u svakodnevnom govoru i 'umiremo' od smeha.

"Ala je opravio, svaka mu čast", "Ostali samo dugmići", "Laki je malo nervozan", "Koliki je moj deo", "Kupačice moja"...

Pisac Dušan Kovačević za MONDO kaže da nema neku posebno omiljenu repliku iz filma, ali da poneki put izgovori: "Neće moći ove noći", dok nam je reditelj Slobodan Šijan otkrio da često kaže: "'Ajde" (kao Bili Piton).

"Tekstovi Dušana Kovačevića imaju mnogo izvanrednih replika, ali treba ih plasirati na takav način u filmu da budu efikasni 100%. Ova dva filma su uradila mnogo što se toga tiče. Svaki Kovačevićev njegov komad ima briljantne replike", dodao je Šijan.

Mnoge scene su, saznali smo godinama kasnije bile čista improvizacija, poput čuvenog kupanja Maksimilijana (Mića Tomić) i sobarice (Melite Bihali).

Melita Bihali je bila na predstavljanju u Kinoteci i dobila je ogroman aplauz.

Nadovezavala se na Kovačevićevu opasku da ovu restauraciju filma doživljava kao da je obukao novo odelo. "A ja sam srećna što sam doživela da vidim kako ovaj film oblači novo odelo".

Upitana da li se seća kako je dobila ulogu, odgovorila je u šali: "Preko veze!", a potom je dodala: "Ma, Boža Nikolić me preporučio zbog mojih velikih grudi".

MONDO TV: Gospođo, je l' vam živ Pantelija?

Da bi i ovo legendarno filmsko ostvarenje bilo očuvano Jugoslovenska kinoteka se pobrinula da napravi restaurirano izdanje, koje je predstavljeno u petak uveče. Pre "Maratonaca", isto se dogodilo sa filmom "Specijalno vaspitanje" Gorana Markovića, "Ko to tamo peva" Slobodana Šijana, "Kad budem mrtav i beo"... Biće restaurirani još neki kultni srpsko-jugoslovenski filmovi.

Da se sačuvaju za buduće generacije, jer poznato je kakvi smo mi "majstori" da nešto dobro uništimo. Ili da parafraziramo rečenicu iz "Maratonaca":

"Ko je nas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti".

Ovako danas izgleda kuća Pantelije Topalovića

Koja vam je omiljena replika u Maratoncima?