Verovatno najpopularniji Nikolićev film, snimljen u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, obeleženih sveopštom devalvacijom jugoslovenskog načina života (a ne samo nacionalne valute i realsocijalističke dogme o bratstvu i jedinstvu) "Lepota poroka" predstavlja važno delo koje se izvanredno uklapalo u diskurs preispitivanja ondašnjeg sistema vrednosti.

U smiraj Jugoslavije, kada su se širom zemlje navijači "Velike četvorke" (Zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo) već kitili ultranacionalističkim parolama i ikonografijom, a glasovi o neophodnosti privatizacije svega i svačega bivali sve glasniji, priča o lepoti i neodoljivoj privlačnosti poroka (čitaj: kapitalističkog, urbanog, zapadnjačkog way of life), naročito u okolnostima ruralnog crnogorskog miljea nije ni mogla da prođe nezapaženo.

Naprotiv, bila je i tada, a i danas je paradigmatski aktuelna, i to na više nivoa.

"Lepota Poroka" i njen autor Živko Nikolić u punom zamahu svog talenta, pa i vizionarstva, živopisno su prikazali okolnosti u kojima se taj ubogi narod našao u vremenu rastakanja vladajućeg ruštvenog sistema. Patrijarhalni brakovi se tresu iz temelja, ustaljene norme ruše, kumstva i bratstva raspadaju u glibu hipokrizije i koristoljublja. Nikolić svoje likove sučeljava na više mesta, u više planova. Što su bliži jedni drugima (kumovi, supružnici), sukobi su dublji, manipulacija veća.

"Lepota poroka" je i uzbudljiva, i gorko smešna, ne odbacujući finalnu notu tragedije, u duhu Nikolićevog umetničkog bića; ovaj film je duboko promišljen, ispisan prepoznatljivim autorskim stilom, uz sjajnu asistenciju glumačkog ansambla predvođenog nezaboravnim rolama Mire Furlan i Petra Božovića.

Projekciji filma prisustvovali su je jedan od glavih glumaca Petar Božović, Vesna Pežanac, ali i fenomenalna Mira Banjac, jedna od naših najboljih glumica svih vremena, koja je za MONDO rekla da je ovaj film upisan crvenim slovima u njenoj karijeri.

"Sad na taj film gledam... ha, pa kao ekipu koja je u neka lepa i sretna vremena, radila jedan lep film. Taj film je crvenim slovima upisan u mojoj karijeri. Najpre zbog samog Živka Nikolića koji je izuzetan reditelj, bio je svestrano obrazovan. On je znao sve. Miran, suptilan čovek, kad ti da primedbu, to jedva čuje neko do njega. Radila sam sa izuzetnom, sjajnom ekipom i kad je bilo nekih para. Sad svi kukamo kako nema para. Ja mislim da nisu pare problem, nego onaj ko misli da treba da da pare. Sve je do čoveka - iza svega što je dobro stoji čovek, što ne valja - opet iza toga stoji čovek", rekla je ona i nastavila:

"I pored te neke teške situacije za kulturu dogodi se i dobar film, dobra predstava, dobra knjiga. Mi smo ljudi koji se bavimo strastima, koji zalegnemo, pa da li ćemo izgurati... radimo".

Istakla je da su i srpsko i crnogorsko društvo ostala dužna Živku Nikoliću.

"Nije trebalo onako da skonča, u nekim manastirskim ćelijama, izolovan. Nesrećno je završio jedan veoma zaslužan čovek koji je trebalo da završi mnogo drugačije", dodala je glumica.

U filmu "Lepota poroka" maestralno je odigrala ulogu upravnice nudističkog kampa.

"Ja sam karakterna glumica i moram uvek da budem spremna da ću da igram i šantave, i ćorave, i grbave. Bila sam počastvovana što me je baš Živko izabrao i kad sam pročitala scenario videla sam da je to sjajna uloga. Ja tako kako sam bila plava, sa negovanom kosom, a on me gleda tužno: 'Miro, mi to moramo malo da podšišamo, malo tu bojicu da ubijemo'. Ja kao profesionalac kažem: 'Ma, normalno'. Ošišali su me, ne znam da li sam muško ili žensko, ličila sam na crnog gavrana, ali je vredelo, za takav film i takvog čoveka je vredelo".

Zašto je ovaj film i dalje važan?

Tri decenije i tri rata kasnije, ovu satiričnu komediju o mladom bračnom paru (Mira Furlan i Mima Karadžić) iz crnogorske zabiti, tradicionalnom (u srednjevekovnom smislu reči) shvatanju sveta i njihovom sudaru sa pseudourbanom sredinom u turizmom i devizama "zaraženom" Primorju, publika doživljava duboko, intenzivno.

Nivoi na kojima "Lepota poroka" izvanredno komunicira na savremenom planu su brojni - međuljudski odnosi, izloženi turbulentnim društvenim zaokretima u prvom su planu, preispitivanje uloge braka i porodice u postindustrijskom svetu, položaj žene u društvu razapetom brojnim protivrečnostima, seksualne slobode, tradicionalizam i značaj duhovnih vrednosti i nasleđa kao reakcija na naličje kapitalističkog sveta...

Nikolićev film je i dan danas aktuelan, čak se i koristi u prizemnim političkim borbama i opaskama nosilaca funkcija (kako se to kaže).

Pre četiri godine je gradonačelnik Podgorice Slavoljub Stijepović u lokalnom parlamentu optužio Živka Nikolića da se "narugao tradicionalnoj Crnoj Gori".

"Nažalost, mi hoćemo da se rugamo našoj tradicionalnoj Crnoj Gori, i čovek koji više nije među nama, znao je to da radi na polju svoje umetnosti. Ja sam čovek koji ide kod domaćina sa obrazom i potičem iz porodice koja ceni tekovine crnogorske tradicije i običaja", istakao je Stijepović.

Bio je to, ustvari, nastavak svih onih neprijatnosti koje je ovaj filmski stvaralac doživljavao tokom karijere (njegova dela su skrajnuta, pretilo mu se da prekine snimanje filmova i serija - "Đekna još nije umrla, a ka' će, ne znamo"...).

Svojevremeno su čak pojedinci dolazili u Beograd da ga biju(!) zbog dokumentarnog filma "Biljeg" (govori o hidroelektrani podignutoj u bezvodnom kršu, jer se nekom ondašnjem moćniku tako protelo).

Ali, Nikolić je, srećom, nastavio da režira, da stvara, film je bio njegov "POROK".

"Znate, posvećeni umetnici su retki. I mnogo krhki. I nikada ne traže svečane sahrane sa muzikom. Posvećeni umetnik uvek traži samo da radi. Rad mu je obraz...", govorio je Nikolić u jednom od poslednjih intervjua.

Istina je da je njegov humor, tačnije satirično ismejavanje sredine iz koje dolazi, britak, jak, ponekad i teško "svarljiv" za onoga koji potiče sa tog tla. U njegovim filmovima Crna Gora je moćna metafora, riznica arhetipova i raskošna slika kroz koju se otkrivaju univerzalni problemi čoveka i sveta. Nikolić jeste u svojim filmovima, pa i u "Lepoti poroka" žigosao primitivizam, ali je pokazao i plemenitu i pravednu dušu istog tog naroda, koji se uhvatio u koštac sa "čudovištem" kakvi su poroci, izobličena, pokvarena sredina, koristoljublje pre svega.

Da bi i ovo legendarno filmsko ostvarenje bilo očuvano Jugoslovenska kinoteka se pobrinula da napravi restaurirano izdanje, koje je predstavljeno u utorak uveče (u Kinoteci će projekcija biti i u sredu). Pre "Lepote poroka", predstavljani su restaurirani "Maratonci trče počasni krug",  "Specijalno vaspitanje" Gorana Markovića, "Ko to tamo peva" Slobodana Šijana, "Kad budem mrtav i beo"... Biće restaurirani još neki kultni srpsko-jugoslovenski filmovi.

NAJBOLJE REPLIKE IZ FILMA

- "Život sam dala za naturizam" - Mira Banjac (lik Milade, upravnice kampa za nudiste)

- "Bješe li ovo ona od juče?".

"Ne, ova je nova.."

"E, sa kakvim međedom meni život prođe..". (Otac i sin koji u nošnji prolaze nudističkom plažom i gledaju gole žene). INSERT pogledajte OVDE

 - "Ma, puŠti ženetine, kakve ženite. Žena je društveno biće, društvo može da radi šta god hoće s njom!" - (razgovor kuma Žorž - Petar Božović i Luke - Mima Karadžić). INSERT pogledajte OVDE
---------------------------------------

Da li se Crna Gora "pomirila" sa Živkom Nikolićem, koji je preminuo 2001. godine u Beogradu? Moguće tek deklarativno, ali je činjenica da u Nikolićevoj rodnoj grudi nisu shvatili njegovu duboku odanost Crnoj Gori.

Božena Jelušić, koautor monografije "Iskušavanje filma - Živko Nikolić", svojevremeno je za crnogorski "Monitor", reagujući na izjavu gradonačelnika Podgorice, ovo primetila:

"Suštinski, Crna Gora još nije shvatila ni prihvatila snagu i strast njegovih filmskih ostvarenja ni njegovu duboku odanost Crnoj Gori. Zato bi mnogi Crnogorci i danas, kao u vreme 'Biljega' ili filma 'U ime naroda', radije 'tukli' reditelja nego što bi tražili odgovornost za probleme tamo gde treba''.

Mira Banjac, legendarna srpska glumica koja je u filmu "Lepota poroka" glumila Miladu, upravnicu kampa za nudiste, smatra da su i Srbija i Crna Gora ostali dužni Nikoliću.

O crnogorskoj tradiciji i Crnogorcima, Živko Nikolić je svojevremeno rekao: "Često me pitaju da li su Crnogorci zaista onakvi kakvim ih prikazujem u svojim filmovima. Moram da priznam da sam i sam jednim delom takav Crnogorac, mada zbog toga ne žalim. I ne stidim se toga. Mi smo, znate, vrlo osetljivi. O sebi imamo predstave koje se često kose sa realnošću. Mada, pravo da vam kažem, smeta mi što se mi Crnogorci često tretiramo nekako sa posebnim značenjem. Kao da smo došli sa druge planete. A Crnogorci su kao i drugi ljudi. Nema tu nikakve mistifikacije".